Пастир

301

тако да црвена марама дође горе. То Ге 1ош од Турака остало, коге и данас тргие, 1ер црвена бо!а на заставама турска 1е. Исте мараме привежу за гедну мотку, на ко1о! 1е натакнута Габука, изкићена цвећем разним, а обично босиоком, чубром, кадивицом, а по кад кад и невеном. Сваки сват обуче сво1е наглепше (стоГеће како овде зову) хаљине,а на невгестама 1е обично ово одело: бела сукња од платна или изаткана па обо!ена од вуне. На горњем струку има прслук, кош Ге обично од памучне матерте (ћитаГке), а но богатиш и од свилене, засторку вунену или свилену; а на! лепши 1е украс „зубун.“ Ова Ге хаљина без рукава и од белог 1е сукна, дуга до мало више колена и извезена 1е разним вуницама на гранчице и турице. Из турица висе пришивене памучне пантљике, на кошма су на кра!у пришивене ситне паре; а из гранчица пуштене су ћубасте китице вунене, има!ући на сваком кончићу нанизане ђинђухе разне бо!е. Из богатишх домова, невГесте имагу украшене зубуне и са сппницама (шљокама), коге су вешто по гранчицама пригоивене, а између шљокица и по неки венац кзвезен од шика. Заиста, то Ге красно српско ношиво. НевГеста, сама себи опреде сама извезе, сама изатке, — само што Го1 абаџића за врло Гевтину цену саши!е, ту красну хаљину, Но по несрећи, почела се у нашем народу искорењавати , красна та женска хаљина; а место ње, почеле су се ко!екакве накараде уобичаивати, ко!е никад нису биле српске, нити могу бити; а то се заиста, к већем расходу и луксузлуку клони, а наше дивне хаљине изобичава!ући. НевГесте на глави обично имаГу, танку црвену мараму (бурунџук), преко кога 1о1 се венац куповни са шиком украшен на главу метне. Неке невГесте, ко!е су ио богатишх домаћина има!у огрлице врло велике, тако да 1о1 новац целе ирси покриГе, — на1пре Гедан, два реда талира, па после цванцика и крсташица и врло редко и готово нигди дуката; но сву сво!у бељегу и даровнину размењуху за талире и цванцике.