Пастир

302

Сватови од куће дево1ачке кад пођу, покраду све чега се само дочепати могу. Незабораве ни кучине, ко1е Гош огребенате нису, а камо ли кашике и друго посуђе, — па то им Ге дика. Истина, да се сва та пљачка опет натраг врати, али то Ге врло гадна црта и никако не карактерише Србина. Из такових пљачки, порађале су се кавге да ге било боГа, разбигених глава и других незгода, — па зар то треба да постош? Никако нетреба, а истина ге да Ге мање сада, почем се и од евештенства и власти строго забрањуге. Код куће младожењине, кад невесту доведу, ова баца нашре Габуку, у коГу Ге кош грошић метнут, махагући на коло ухваћено обо1ег пола; за знак да хе срца милостивога. За хабуком поврви светина, па се потрпа хедан на другог читава гомила, па ако хе блато , то су они доњи блатави као свиње. Додахе хох се и дете мушко од 1 до 5 година, те га она у три пута окреће и љуби у оба образа, у знак чезње и волења за Фамилихом младожење; то се дете зове наконче а женско нипошто бити несме. (Ми држимо, да се наконче дахе невести чим дође пред кућу — зато, да хох се тиме о шача прва дужност материнска. Отац хе као гост у кући , а матери лежи брига о гахењу и васпитању деце, као прва и нашреча дужност. Ур.) Затим из решета (сита, протака), баца жито, овас или Гечам, на четири стране света, за знак да кући у коху ступа жели плодност са свиху страна. (И за решето рекли би смо да има други значах, а на име: после гахења и васпитања деце као друга важна дужност треба да Ге невести та , да уме месити леб и ручак кувати. У многим крахевима шумадихе девохке заклања мати да не месе леб до удадбе, а чим се девоша испроси, мати се већ побрине да хе и томе научи иа ма’ да се догађа и то, да многе и по удадби читаву годину не месе леба кад се деси кућа задружна и добре хетрве или свекрва. Ур.) Весели мало сватови, узму решето и баце га на кућу,