Пастир

318

Србиш, само се код нас толико виче, да на по’ сах. човек кукњаву чути може. То траге сваког дана до четрдесетнице и то у Гутру, кука снаха, сестра или жена, пошавши на воду или к стоци за умрлим. Мушкарци обично за умрлим сродником преврћу горњу хаљину за 40 дана, а иду гологлави до 7 дана. Женскиње пак носе црно рухо за годину, — а гди Ге сиротиња само црне мараме на глави а расплећу косу за седам дана. То им Ге знак, да им Ге умро какав сродник. Код Турака за знак жалости, жене носе беле мараме (чембере) на глави. Но како му драго , ово и нека постош међу народом, почем не иште никаквих жртава материгалних; али даће (подунпа), ко!е се за душу умрлима даГу, као седмица , двадесетница, четрдесетница, нолгодиге и годишњица , то би требало да не буде на оваг начин као што Ге. Доста Ге то, да свештеник очита парастос на гробу или кољиво у цркви па краГ, Али код нас, родбина умрлога. сасвим Ге изложена трошковима. У очи свиху тих поменутих даћа , скупи се по 40—80 душа умрлога родбини код куће. Ту им се постави вечера, па онако за соФром седе до пола ноћи. Половина, или хедва три четвртине људи, да отиде кућама евошм; а остали остану на преноћишту. Изхутра се опет искупе на ручак и тако узевши средину између 40 и 80—60 душа, потроши се хедне даће домаћин толико, колико му не би сама кућа потрошила за месец дана; а кад се узме свиху иет годишњих даћи, то ће Фамилиха умрлога трпити оскудице преко целе годиие. А нашта ово и кроз шта, кад ништа стварно недоприноси лицу умрлом? Њему Ге нужна молитва цркве, молитва свештенослужитеља; а хело и пиће оставимо ми живима ; мртвима оно ништа нетреба *). *) сам очевидац, да Гедан сељанин узе од Гедног трговца 3 ду*г. цес. иод интерес -, 8 Д годишње. пли цванцнк на дукат, месечно, само рашну за даћу да кунн, а неверугем да ге свештенику опело платио што 1е на 1 прече .