Пастир

319

Осим ових изложених довде, у српском народу имагу две цртице, ко1е врло лепо карактеришу Србина, а и нису противне правилама васионских сабора, ни светоГ нашог матери цркви. То су: Славе — крстна имена и завхетине ношење литте. I. Славе - крстна ииена. Ни Гедног Хришћанског народа нема осим Срба, кош имаГу славе. Руси нема1у, Бугари немаГу, Грци такође нема1у, но они имагу имен дан и њих светкуГу и почаствуГу; — та Руси и Бугари они су славенеки народи, па славе немаГу, а како ће други западни народи имати, кош су и 1 езиком и народношћу и вером од славенеких народа различни! , Различитих има светитеља, кошма се спомен прославља; но обично наГвише славе ове светитеље: Св. Тому (6. Окт.) св. Параскеку (14. Окт.), св. 1уку (18. Окт.), св. Димитрша (26. Окт.), Аранђелов дан (8. Нов.), Мратин дан (11. Нов.), св. Николу (6. Децем.), св. СтеФана (27. Децем.), св. Хована (7. Хануар.), св. Ђорђа (23. Априла), св. ИлиГу (20. Хула), и Гошт млоге друге. Славе сво1е држе да прославља1у за то: што су предци њихови на те дане прелазили из незнабошства у хришћанство и да су на те дане крштавани бивали. Неки славе и св. Савву правог срнског нросвештитеља; но то су досељеници из „КаналиГе“ и „Паганше“ старе,*) а зна се да су људи у тим предГелима живећи, остала њихова браћа Срби крстили остали дуже време у незнабожанству и некрштени (поганци), па кад су прешли из поганства у православиге, узели су св. Савву за свога светитеља. **) *) Најгашна 1е земља око реке Неретве у данашнлн Ердеговшш, она 1е имала и градова у себи. (Истор. Видаковића, РаГића, Медаковића и Д. Давидовића). Данас има људи, кош су у оваг кра1 досељени из Турске и кош славе св. Александра Невског (30. Августа). То су Васошвићи. Они су разне светитеље славили на пре 90—100 година заветсваху се да славе таГ дан у знак одржане победе над Турцима, кад су им ови на огњиште њихово насрнули били.