Пастир

388

квама у Македониш и МалоГ Азиш. Нагаре црква филипи !ска, кога 1е и пређе показивала свогу ваГживљу љубав к апостолу, похитала 1 е и сада преко опуномоћеног епафротида, послати апостолу новчану помоћ. То Ге дало повода апостолу да напише лослање Филилљанима. Цео садржа1 овог послања дише наГњежнишм и нашсетљивигам љубави, коту хе заточник-апостол имао к Филипљанима. Ово послање, искључно пред свима осталима, може се назвати послањем срца , препуно срдачног излива, без строгог поредка у излагању, а ухедно врсни пример схедињења њежне љубави и апостолског достоганства. 0 стању малоазихских цркава, апостол Ге писао за време заточења свога у Риму, од Гедног колошког становника, по имену ЕпиФроса, кош хе по свох прилици био и основач колошке цркве. Нажљиви проповедници вере, трудили су се оцрнити га, зато он собом дође у Рим к Павлу, и извешће његово о стању колошке цркве дало хе повода начисати послање к овох, апостолу лично непознатох п,ркви. Послање Колосаима очито се види да 1е полемичког правца; апостол обара у њему оно лажно учење, кохе желећи схединити хришћанске идехе са постохећим у то време идехама источно-худехске ФилосоФихе, похавило се у Малох Азиш, а оспбито у Колосеу, и било Ге у свези са гностицизмом и неоплатонизмом. Послање хе написато са необичном силом израза. Св. Тован Златоуст о овом послању каже овако: „осећапх како корача апостол, кош припасав мач и подпуно уверен у свохох победи, иде на сусрет противницима еванђеља, обара их на земљу, одузима упљачкани пљен и свуда дарухе истини победу.“ 7. Послање Колоеахцима послато хе било по Тихику, кохи се из Рима враћао у свохе отачаство, Малу Азиху. Тах исти Тихик узео хе и друго послање апостола, кохе 1е код нас познато под именом послања к Ефесеима , но коГе хе по свох прилици имало изглед окружног послања к многим мадоазихеким црквама. Догматична част овога послања са-