Пастир

390

изаћи. У очекивању смрти, при крагу 63 године, написао хе он своге друго лослање к Тимотшу. Наскоро после овога дође у Рим и апоетол Петар и оба су они за кратко време радили овде у ползу еванђеља. При свршетку ове године, или Гош вероватниге у почетку идуће, апостол Павле био ге осуђен од Нерона и предат смрти, Они кош се придржаваГу овога мнења, због овога, постанак послања к Титу и првог к Тимотиш односе ранвгоГ историш живота апостолова; и то постанак првог послања к Тимотиш односе к времену између поГавлења послања к Галатима и првог послања к Коринћанима у 56 години по р, хр.; а послање к Титу одма за првим послањем к Коринћанима, кад Ге апостол Гош у Ефесу био , дакле између пасхе и педесетнице 57 године. Да Ге овако мнење, т. Г. да Ге апостол остао у заточењу до сво1е смрти , несагласно с завршетком д1ећ апостолски, ми смо већ рани1е шш показали. Но и без тога, у пастирским посланицама има доста примера, кош показу1у да су све посланице доцнше произашле. На таГ начин, ако признамо ослобођење апост. Павла из првог заточења у Риму, о коме говори св. Лука, и признамо друго његово заточење у истом Риму, то по указањима пастирских посланица, доцнше живлење апост. било Ге готово овако: као што знамо из послања апостолових к Филипљанима и Филимону, почетни план његов — из Рима отићи у ШпаниГу , усљед дугог (више од године) заточења у Риму, еасвим се променио, тако да 1 е он сада захтео посетити место првог свог делања — Малу Азшу, 1 ер ге се тамо пантеистичко лажно учење, иротив кога ге он писао у послању к КолосаГцима, распрострањавало све више и више и претили опасношћу младим црквама. Присуство Ге његово дакле тамо било од преве потребе. Па зато , тек што Ге он, после двогодишњег свог бавлења у Риму, у пролеће 63 године, био пугатен на слободу (Гер Ге оно што му 1е подметнуто, да Ге бунио у (ерусалиму, опровргло), отишао 1е с