Пастир

Клисуру студену, камену и страшну Избрао си, оче, за свог свети стан, Те умилне песме иночанства твога Озбиљно слушаху и ноћца и дан Кроз гибање магде што се стењем виГе, Оче ГригориГе! У души СПОКОГНОГ И ЧИСТ01 и ведрог Саздао си себи леп засебан свет, Доступаи еластима високих помисли, ТТТто их озго сноси таТ анђедски лет. Знане ти биГаху човечше беде И на дну ти душе бол лежаше тих , И, мислећ на људске тешкоће обилне, Повечерње песме шаптао би стих Докле се и терет са душе не слше Оче ГригориГе! Ил’ у хладног, влажно! шћиници, оче, Или на врх стене да си стаГ’о ти Са крстом у руци, броганицом враном, Чуо с’ из далека како уш, ври Лом вулканске борбе за крст и слободу Са Косова где но па’ше цара два, Слутио си дане страдања и суза Агаранин што ће да их крсту да, И молио да нас мимоиђу кобни Оче преподобни! 0 пехаре пуни веровања 1 ака! Узор-праведниче, светило Горњака! Скромни носиоче свештених врлина Моли за нас Бога и божшег сина: Наша вера никад да не служи мени, Да оТача снажно к’о тврд град на стени ,