Пастир

434

стова, спомени име Божи1е и св. Богородице и узда! се у божту помоћ, па с таким оружГем надвлада ћеш све душмане виђене и не виђене. Слободно с пророком реци : „Страха же вашего не убоимсн, ниже смутимсн: нко с нами Бог.“

По трима главним степенима температуре ваздуха, и климе су троГаке: жарке или тропичне, пољарне или сурове; — средину међу њима заузимаГу климе умерепе или да се изразимо слогом црквенским, бдагорастворене. Човек живи и ради у ово1 или оног клими, и по узагмодеГству спољне природе мора и сам више или мање да подлежи њеном упливу. Тамо, где Ге човек у непосредном додиру са природом, где Ге он не разлучан њезин члан, овде Ге уплив на његовом телу очевидан: он се види и на самом сиољном облику његовом. Но да ли Ге могуће, судећи по овоме, простирати уплив климе дотле, да кн загедно с телом потчинимо и другу половину човекову — душу? Питање ово у колико 1 е само но ееби важно и узбуђуге радозналост у науци, у толико се по недостатку дата решава и на Гедну и на другу страну. Тедни, варагући се оном очевидношћу, ко1а се даГе видети од уплива климе на телу, — не само да одобравагу но и преко мере преувеличавагу зависност душе од климе. Степен способпости ума и срца с математичком тачношћу хоће да обГасне са количином толлине у ваздуху. Другу опет падагу у противположну краћ ност одричући сасвим не само зависност но и сваки уплив климе на душу. -— Не придржавагући се ни Гедног ни другог од ових два краших мнења а држећи се строго дата и рзвода до кошх 1е допрла сувремена наука, мн ћемо се

(Свршиће ее.)

Иша лн клнма уплнв н еа душу човека?