Пастир

435

постарати да ово питање решимо с наше тачке погледа изложив наГпре неке главне основе, ко1е ће нас привести к иоложителном одговору на речено питање. Дух и материга — ■ то су два по природи свошг противиоложна вештаства , али су счедињена у човеку наигешњом везом и пребиваЈу у узахмодегству међу собом. Само се од себе разуме , да Ге тело, као материГа, без духа , кош га ожилљава , грутае и ниже у човеку начело. Тело, и у вишем његовом знача1у, т. Г. кад ге у свези са духом, опет ни1е шшта до оруђе, посредством кога човек ступа у додир са светом видљивим. Но е друге стране и сами дух налази се у неко1 зависности па и у нодчињености у свошм радовима код тела; гер ако оруђе не може дештвовати без снаге коГа на њ деГствуче, то и оно, што дегствуге, не може вршити своге радове потпуно и у извесног СФери без помоћи оруђа. Из овог се и дагу схватити они многи погави у животу људском, кош се иначе не даду обгаснити. Тако на прилику првоначелно развиће снаге душевне условљава се органичким развићем човека. У периоду детињском, кад 1е Гош снага Фнзичка као плод у семену, не види се код човека ни разумне ни наравствене дектелности; а с постепеним развићем његовим расту и очвршњавагу силе душевне; са изнеможењем и драхлошћу тела на ново опадаГу многе споеобности. Па шта значе код човека ови степени развића кош сасвим одговараГу степенима развића живота органичког?... Даље из различне количине и каквоће сокова у телу, образуГу се и различни темпераменти. И уплив њихов простире се не само на погедиие личности, већ и на читаве народе. Са овим се опредељава мера готово свшу радова, кош састављагу извесна душевна расположења: живост и усредсређеност, енерђта и олабављеност — зависе од надмашности хедног или другог темперамента. И премда они несастављагу морално начело , т. I. основ човечанског рада, опет зато они потпомажу његове силе и подржаваху морална