Пастир

463

Ево дакле у кратко, каккм 1е начином раппрострањено и утврђено Хришћанство у срнском народу,- Сад ћемо да говоримо о предмету, кош нам лежи у задатку, а то 1е: како Ге постада патри1арши1а у Србиш. Константин БагрГанородни. ко1и 1 е писао о српским стварима, ништа не говори о томе, дали Ге поелан српском народу Епископ — у то време кад ге он, т. 1. народ српоки примао Христову вере. Но упомиње да 1 е Инператор Ираклиге, установио герархту српске цркве. (1) У осталом, ни1е било никакве нужде ни шиљати нарочитог Епископа; 1ер ми знамо, да Ге и пре Ћирила и МетодиГа суштаствовала ЕпископиГа солунска, Диоклешка и Оридска (тако названа Јустигана). А све земље коге су биле насељене српским народом, биле су под влашћу ових ЕпископиГа (2), а ове су — без сумње установљавале епиекопске кат дре на оним местима где су оне нужне виле, и постављале су Епископе. И тако дакле, српска црква у почетку свог постанка зависила 1е од оридског архшепиекопа, а оваГ опет од цариградског патриГара, као што ћемо сад о томе видети. У почетку VII. в. Диоклеа — место архиГепископске столице, била Ге од Грка разрушена, и како црквена, тако и светска управа пренешене су у Солун. Али, император ХустиГан, желећи узвисити место свог рођења Орид или Хустшану и прибавити му већу важност, он га Ге учинио главном вароши, заповедивши нреФекту (началнчку) и архиГепископу да пређу у Орид и ту живе. Под власт архиГепископа дођу све цркве ових области: ДарданиГе, ДакиГе МизиГе. Азбаниге и ДалмациЈе. (1). Ова архиГепископска старинска столица, задржала Ге своГу влает и после смрти им-

(1) ИсторвГа прве цркве Славена Мацигев. стр. 27. (2) Иследов. о Ћирилу и МетодаГу, сачин. Лавровског, стр 241. — Духовн. В1есн. за 1864. м сец Август, етр 494. Гласн. Д. срп. сл. ч. X. 103.