Пастир

462

штвом) на адршатичком мору. Обпчаш, и начин живота осталог народа српског, њима су врло мало познати били. Истина, да ерпски народ за пуни 250 год. није се одликовао великим ревновањем за нову веру; али опет — из тога не треба изводити такав закључак, да међу Србима нте било Хришћана; — а што се 1е вера Хрисгова тако полагано раепрострањаваза и укорењавала, наГглавниш Је узрок — што Срби нису ииали Слова божигег на свом гезику. Први учитељи сриског народа кад примаше веру Христову — као што смо већ видели — били су Грци. Она су гомилама долазили у Српске земље; но на жалосг, слабо су се старали да нзучавагу ерпеки 1език, — називаГући га варвареким. Такви учитељн — само се по себи разуме, ни су могли бити по вољи оном народу кога су учили, нити су пак могли учинити велики уснех у свошг проповеди. Али. кад се погави слово божи!е на елавенском Гезику, тада и Хришћанство у српеком народу почело се брзо распрострањавати и укорењавати; а за ово — имало се благодарити ирвим славеноким учитељима Тгирилу и МетодиГу, гер из њиних уста први пут изигала Ге реч на словенском Гезику: „ искони Слово, и Слово г> БогА“ И тако дакле, Срби нису нрамили (разуме се сасвим) Христову веру ни при ВасилиГу Македоњаннну, нити Гедна половина у VII. а друга у IX. в. нитн пак у време Ћирила и МотодиГа, већ су ночели примати Хришћанство Срби у VII веку од евештеннка грчки, кош еу послати били нз Цариграда, и ово примање Хришћанства продужавало се 1е за пуни 200. г. док на послетку, при ВасилиГу Македоњанину сви Срби нису оримаили Христову веру, и у њог се утврдили. У част светитеља Тшрила и МетодиГа може се казати то да су они више припомогли да се Хришћанство утврди но што су га сами расорострањавали.—