Пастир

485

етите се, постите тим великнм постом и неостављагте га до оног времена док се са свошм телом нерастанете.“ Напоеледку чудновато Ге код Мандаита гош и то што они страшно ратугу противу калуђерства и иконо - почитања због тога, да неби ђога калуђерство учинило велику безнравственост, а иконо-почитање да небп било Гавно идолопоклонство. Име „Мандаита или Мандеи“ кош сами себе називаГу да су ученици Тованови, значи „живећи у Богу,“ оно Ге произишло од Манда-де-гаГе т. Г. сина истинога Бога, њиовог само спаситеља, и има Геднаку аналогиГу са именом „ХристиГана.“

И 3 В 0 д

Протокола засгедања савора архшереГског држаног 15. и носљедуГућих дана месеца Сентемвра 1870. год. у КрагуГевцу, М 6 . Преосвештени епископ неготински г. ЕвгениГе под 24. Априла т. г. „ }<Ј_ 260 доставЈва собору архи1ере1ском, како му са разни краГева његове епархиге долазе гласови, да народ наш већом части нема правог и Гасног поњатша о томе, да крштење младенаца треба да свршава прави Фамилшарни воспрпГемник (кум) него мимоилазећи овога употребљу!у ма какво друго лице из присне родбине своГе за крштење младенаца, и таквим се начином 1ошт тешње срођава!у. Тако — вели — дешава се, да 1е по неки пут свекрва воспри!емник детету сво1е сна!е, Гетрва детету сво!е гетрве, заова детету сво!е сна!е; сестра своме брату или свошг сестри. Даље извештава, да народ у оном кра!у хрђаво поњати!е о кумству по крштењу има, и потоме што он призна!е онога за кума кои га венча а коиму децу крштава тога ниушта недржи, правог кума или воспри!емника тек онданове, кад му 1е дете од 2—3 год. старо, те ова! сврши над дететом неки безмиелени обред названи, „шишање“ ко!е шишање он предпоставља кр-