Пастир

486

штењу, и врши га са неким уважењем приличећим светињи, и та1 обред мора се над сваким дететом свршити, шта више оваГ обред шишања држи он за сродство, а то што Ге свекрва као воспршемница крстила своГе унуче, као што Ге предречено, вели: „то нте ништа и ниге никакав род.“ ДостављаГући ово собору до знања предлаже да се, ако се за потребно нађе свему свештенству нуждна уиутства по томе делу даду. Препоручити овештенетву да по оним местима, гди такови обичаГ постоГи, дгеГствуге озбиљно, да се народу даде Гасан и прави појам о значаГу крштења, а обичаГ шишања, кои нема религиозног знача^а искорењуГе. М. 8. Преоовештени епископ шабачки г. Млт-еГ под 17. Августа т. г. М. 358. доставља, како се догађало, да Ге по коги мирганин крстит на нужди дете свога суееда, па дете пре него што надлежни свештеиик доепе, да над њим молитве за тату крштења прописаке допуни, умре, и у оваковим случаГевима наше свештенство незна, к >га ће у надлежног рубрици коге кргатење изврши1о да запише, да ли мирганина кои 1е крштење извршио, или самог свештешша, кои ни1е доспео, да крштење допуни, уколико нема ни нравила, кога би се у оваквом случагу придржавати имало, и зато предлаже, да архиГереГеки собор по овоме делу нуждна правила издати изволи. На што собор архитреГски реши прописати да се записуЈе овако: „Крмрен по мирлниномг Н. Н. о чем снид^тглсткгт ереи Н. Н.“ — Ово ее има ставити у оног рубрики, гди се поднисуге тагнодгегствовнвши свештеник ПРИПОС1АТО. Господин уредниче! у вашем поштованом листу брог 11. од ов. год. у чланку „поглед на исторту српске цркве од иочетка XV. века до на!нови1ег времена“ налази се на етрани 172. под знаком 4.) ова приметба: „по изводу из књига има