Пастир

474

четку XIII. века, кад се 1е хришћанство прилично укоренило међу сраским народом, кад продре међу српски народ богослужење на словенском Гезику и проповед 11ирила и Методи1а, тада 1 е власт патри1ара цариградског почела падати и губити свогу пређашњу важност. У то време ерпски народ био се ге централизирао, и добио свогу политичку независност и грчки императори нису имали пређашње власти над српским краљевима и народом. А тад и положаГ грчке био 1е одвећ жалостан. Унутарњи немири, крсташки ратови довели су грчку до ништавног стања. Но наГгоре време за грчку било ге тада, кад ге Французи поплавише, и император с патригаром принуђени бише преместити своге столице у Никегу. Од овог доба, власт патриараха грчких, почиње нагло падати у СрбиГи, а католицизам, кош се почео распрострагвавати гош у IX. веку, почиње усиљавати се, коме су нагвише ишли на руку освоЈачи Цариграда. С друге стране, богомилска Герес, коГа се Гавила у БугарскоГ, прешла Ге и у СрбиГу. Она се наЈвише расирострла била међу становницима западннх краГева СрбиГе. Све ово било Ге узроком, те Ге српски народ почео озбиљниГе мислити и старати се о свогоГ црквеноГ ГерархиГи.

легата, већ су имале по некпм местима ДалмацпГе мноштво прпсталаца римскоГ цркви. Овн папскн легати, чвм им Ге пспдле зз руком добнта уплив у двору каквог жупана, бана нли воликаша, одма су се почели подписпватн легатом, не само тог жупанства у кога су се умели увући, већ су почела прпсва1атп себи тптулу читаве обласга. Тако н. пр. папзки легат, коги Ге живео у малоГ рагрзкоГ реиублики, потпиеивао се Ге архиГепиекопом ДалмацчГе, АлбпниГе, Босне, СрбиГз и т. д. а међу тим, у тим земљама ниГе бвло ни Гедног католика, нптп Ге когод хтео прпзнати над собом власт овог легата. Ово еу ословице оних запзднпх псторпка, коГе смо већ споменули, и на основу ових пуетих, н самовласно присвоГених тигула, њих ниГе стид доказивати: да Ге српска црква припадала Герархиги римских папа, па за тим да се Ге одцепила; но опет за то, веле они она Ге дужна признати над собом старешанство западне цркве. То бн исто тако било кад би н. пр. историк иоклоник католицизма, после 500 год. писао црквенеку исто-