Пастир

475

У ово време, 1авља1у се из средине народа срлеког две историчке личности, коГе су потпуно поњале свог задатак — како у политичког, тако и у црквено! независности српског народа, личности, ко1е су умеле на делу остварити своГе и свог народа жеље; онеуГединише поцепани народ и тиме прикупише раздвоГене силе његове. Личности о коГима Ге реч биле су: СтеФан Немања, први краљ ерпеки , и његов син св. Сава, први архи!епископ србски. СтеФанНемањакао што смо већ казали, утврдио 1е начело центразне власти у Србиш, саГединивши у 1 едну државу поцепана и одвогена жупанства, и с тиме учинио, те Ге српска држава постала Гачом и снажниом, а међу тим добила 1е и свогу политичну независнос од Византи1е. Њзгово старање о народно! цркви, и њеном процветању, на1више се огледа у томе, што 1 е он први почео гонати католичко свештенство и богомиљску херес; подигао 1е мноштво православних цркава и манастира, давши им много имања за уживање служитеља олтара. А како у време Немањино српска црква бгаше под влашћу цариградског патриГара, а ови се слабо стараху о напредку њеном, он 1е нредузео да одели српску цркву бар утоливо, да она може унутрашњу управу имати независно од цариградског патршара. Овом су предузећу доста потпоматале оквлности, у коЈима се налажаху тада грчки императори и сам патрп1ар цариградски, због заузећа

рвГу, п нашавши потаис ПпГа IX. когн се потписуГе васионским папом, па бп нз основу тог потписа доказивао, да ге цео свет бв.о западне веронспоуеди, а папа ПиГе — главом свиГу васионсо-п цркава. Или, 1ош би емешнпГе бало, да у кнежевини ■—■ Србиш, у данашље време прпзнаГу главом цркве папу римсаог само за то. што у аустрнгеком београдском конзулату, има Гедна соба, ко1у Ге трољосао епаскоп католички, и у ко1Д свршава службу свештепнк католпчкп, па би на том основу таг епископ присвошо себи тигулу београдског и емедеревског епнскопа, а међутим, у цело! Србн1н нема ни Гедне католичкецркве, до оне Гедне собе у аустртском конзулагу о когог мало више упоменусмо.