Пастир

476

Цариграда Французима и пренсшења столице у Нике1у, одакле Ге патршар трудно могао одржати свезу с свогом иаствоаг у српским земљама и старати се о њеноГ управи па баш и да Ге хтео. Немања покуша да оридобиГе српско! цркви независное, али остварење ове идеГе недоживи, већ умре у св. Гори, а на последњем часу остави аманет свом сину Сави да оваГ план његов изврши, и аманет ев. краља би извршен. Тер, благодарећи неуморном труду првог српског просветитеља, српска црква добила 1е независну унутарњу управу од цариградског патриГара. У колико св. Сава, како по свом животу, тако и неуморном раду на пољу народне просвете, заузима прво место у историш српских Герарха, неће одвише бити да укратко нацртамо његов живот и трудове, жне поднесе оваГ св. муж на благо цркве и отачаства свог. Св. Сава, бегаше трећи син СтеФана Немање, 1едног од првих независних жупана српских и ослободача Србше. Па како беше склон монашеском чину, искраде се, остави дом и родитеље своГе, оде у атонску гору, и године, 1150. покалуђери се. Убрзо ге зађакоњен, а затим постао геромонахом, и наТзад архимандритом. (1). Пошто прође неколико година, отац Савин, преда краљевску влас свом наГстаригем сину Стефану првовенчаном краљу српском, покалуђери се, у манастиру Студеници, кош 1е сам подигнуо, и добиГе у калуђерству име Симеун а одавде на скоро оде свом сину у св. Гору где су обошца -— отац и син, основали знаменити у атонско! гори манастир Хилендар, на што су нашре морали тражити допуштење од цариградског императора и патршара. По смрги св. Симеуна, св. Сава, на велику молбу брата свога СтеФана првовенчаног, врати се у Србшу 1205. год. па том приликом донесе и тело свога оца св. Симеуна,

(1) Впди србљ. стр. 24. — Истор. слов. народа, Раића ч. II. стр. 342. — Гласн. д. ерп. сл. ч. VIII. стр. 158.