Пастир

501

нит икаква човечанска помоћ помоћи неможе. Но и они сваки волу да 1ош или гледе, или чувствугу сунца божи 1 ег, бела света и милих његових створова! Оии сами не волу нћи у тамну утробу матере земље, у глуву и нечувену кућу. где се ни стра, ни слобода, ни радост ни жалост, ни добро ни зло, као и патње и муке с радостима нечуству1у! Често овакви несретници из претеране побожности изсмеГаваГу и дираГу пролазеће осим ев. отаца. Ови су људи по већог чести изслужени вошици и други, кои се први одликугу свошм читањем, као што ћемо впдети. Неки често из шазе вичу: „удгелите хоћ гривничок“ т. 1. поцванцике, ако не рубљу. Други а нарочито слепци именом сина Давидова дозиваГу Господа, да их као тридесетогодишњег слепца рођеног исцели. Овде су жене, деца и све. Трећи нарочито као што рекох ислужени вошици нашзбиљниш су и нролазеће често врло и негледаГу, као и њиово давање новаца, неудосто1авагу погледа. Они читагу и тиме сву сво1у дужност испуњавагу, коГу им ге господ Бог одредио, да без роптања проводе, као што су службе своме цару одправљали без икаквог питања, расуђавања и размишљавања, драго, радои свогевољно. Ништа нше тужнте и жалостнте, но слушати неколико стотина овакових несрећника доста лепо и спретно оденуте спрам других, где са нахвећом озбиљношћу читаГу гласовито ове речи из књиге: „Исусе! судиш живих и мертвих; Исусе вдов заступљенит, Исусе сирих загцитниче; Исусе труждаГугцихсга помогце! Исусе страних наставниче; Исусе слово нигцих; Исусе сине божш! Исусе сине Давидов, помилу! нас.“ Целе овакве врсте с’ гедне и друге стране читагуће напомињу човеку еванђеље: „блажени милостиви Гако ти помиловани будут“ (ма. 15. и 7.) Пресрећан Ге онац кои без ропота свуда прође, гледагући оволике невоњнике и несрећнике, испунивши оне речи: „Амин глагољу вам:понеже Гединому братиш сих могх менших сатвористе, и мње сотвористе" (мат. 25 и 40) Свете су, праведне и благословене речи ове наГвећег и нашравед-