Пастир

502

шпег Суди1е, но врло ш 1е тешко без ропота иоле осетљивом срцу испунити. Никад се оно задовољно неће вратити ма милионе уделило, 1ер зна да 1е тим толико учинило,као да неколико џакова песка у море баци, да га заспе; само Ге гедна помоћ, Гедио избавлење овим људима на земљи усред бела света, тако рећи у паклу, помоћ на1већа, наГсилниГа помоћ непостижна, помоћ за нас ташствена, помоћ непротумачена, помоћ, од нас сакривена, помоћ великог и наГвећег суштаства, помоћ Бога! — Ми већ стигосмо и пред цркву где Гедан св. отац кропшаше доходеће и одходеће, а други продаваше свеће, Гер нас он опомену. да идемо иза олтара, гер се на врло уска врата у цркви проћи неможе од светине. Ми и учинисмо. Неможе човек описати љубопитство шоле љубопитног човека, коГе душу напуњава при првом кораку пред вратима ових св. пећина. Та колико сам у Србш у пећине природне и помогнуте рукама човечшм улазио о коима нигде нисам сам могао наћи одговор и одзив моме силном љубопитству толико мече силнше гонило овде, да видим те, о коима сам давно слушао и читао, но све тамно, кратко, неТасно и управо узгред, само напоменуто без да се каже зашто су, кроз што, због чега направљене и шта садржаваГу и хране у себи. Ми већ ступисмо к’ уским вратима, кроз ко1а се тек косо проћи може (поребарке) Праћени или вођени Гедним св. отцем ми се спуштисмо дубље и дубље у машу земљу, у комн се већ могаше осетити нека мала ладноћа и влажност, Га се опоменух да су више ових и испод ових пећина проведени камени и гвоздени водови чунковити, кош да нису намештени о скупом трошку правителственом, ове пећине оправљане слабим рукама монаха, неби данас постогале због труда сливагућих се поточића и речица са виших печерских брда, особито у време киша и отопљења великих руских снегова. Ми идосмо све више и више сиуштагући се по гвозденом поду у тамну утробу земље, ко1а напомиње човека да подземни свет или пакао. Ништа се нше могло приметити