Пастир

503

до неколико утеса у овим виеоким за раст човечиш дуварима, кош су спремни за нове светце. Нашосле дођосмо до три затвореника: преподобног ПаФнутша, АнастасиГа и Диониси1а, већ ево и дрвеног ћивота политираног са св. моштима архшеп. Новгор. св. Теофила (Божосина), кои Ге био затворен у монастиру Чудову при покорењу Новгорда вел. Иваном III. прозваним грозним. Више њега Ге написано на дашчици црвеним и плавим писменима, како му се сабрат 1авио и казао, да иде у Ки1ев и свим светим да се поклони и он чудом дође по Дњепру, поклони се и умре и т. д. (да нте одма умро могло би се иомислити , да ге побегао у Ктев). Даље идући кроз ову уску пећину леже чотворе мошти у ћивотима дрвеним, политираним четворице пребодобних св. Зинона постника, Гргура чудотворца, Ипатига целебника (у оба смисла и лечника видара и вошичка) и свећено-мученика Лукмана, сва четворица бив. печерски жилци; даље иде кнез Острошки Тодор, кои се Ге борио и мучио за правословиГе (Божидар), као и дед његов кнез Константин. Он 1е због гонења литавског и латинског овде дошао и ташо примиГо калуђерство, даље идући долазе св. мошти Мартирша ђакона и Схимника Илариона. Око врата затвореника препод. Лаврентша стош засут пролаз у бивше варошке пећине. Све шш дубље у земљу иду и говоре да у дужину тако далеко непружагу се, као у дубљину. Даље долазе мошти чудотворца Мо1се1а, болног Хосифн и Схимника Сисаиге. После ових долази преподобни Нестор некњижни, за разлику од оног повгестописца Нестора. Иза овог леже мошти Тита вошика иза кога сасвим су другчше пећине, мало шире, равни1е и гладче, премда се шш непрестано све у дубљину спуштагу Иза овог вошика етош подземна црква са ширим простором пред собом,, где се силна светина била скупила. Живостас њен сав трепти у самом злату и драгом камену, кои Ге чак до врха ове пећине, ко1а ге од других виша. Баш у само! ово 1 цркви леже св. мошти Хевросишпе кћери вел. кнеза По-