Пастир

490

губом радости излази Ти на сусрет и изриче хваЗу оданости, и срдачне радости Гедногласно: живео наш светли Господар, живео дуго и за много на дику и понос васцелога српства, амин.

Како је постала србска патрнјаршнја. (Продужење.) ш. Од 1340. г. почпње у историш српске цркве трећи период, или време одкад се српска црква са свим одели од цариградске и, цариградског натршара. Да видимо, каким Ге путом произишла та деоба цркве српске од цариградске. Од како се попе на престо цариградски император Алексше II. : — по карактеру — слаби, и развратни (неваљали) Андроник I. почињу се жалосне неслоге и отимања за императорски престо. Наплив крстоносаца, и осталих скиталица са запада напуњава Цариград. Услед тога, византиска имперша у политичком одношагу приметно поче падати. На1већи удар претрпила Ге она од Француза. Очашичка борба Грка с Французима не поможе им: они морадоше овим последњим уступити свогу престоницу, и побећи у Нике1у. Ова узаГамна борба ко1а се простираше од Гонског мора до БосФора, ослабила 1е обе стране, а особито Грке. Овакав жалосан положаГ грчке имперте, дао ге могућност српског држави те ге она постала независна. Срби у XII. в. добивши своГу политичку независнос, и положивши темељ свот црквеног Герархиш, почели су се брзо развшати, и, до овог времена грчкеимпертеони постали опасни вазали противницима исти на балканском полуострову. Српски краљеви у другоГ, половини XIII. века, немогући више трпити постидно унижење пред грчким императорима, устаГу на оруж1е и завоГеваваГу већи део грчких земаља. Српском оружгу, наГвећма су припомогле смуте и раздори кот унутарње страшно раз-