Пастир

491

Дираху грчку импери1у, с друге стране, и сами краљеви српски знали су се наћи према гложећим се грчким партаГама, т. Г. онн су свагда подржавали слабиГу партагу у земљи грчкоћ Таким начином, Срби у почетку XIV. века, достигли су велики степен своге унутарње силе, и посташе скоро наГГачи народ на балканском полуострову, — пред њима се указа широко поље полнтичког рада. У то време беше владаром српским Стеван Душан, он насљедивши престо очин 1336. год. у 26. години свог живота, (1) ожени се сестром бугарског цара АлексиГа, и посредством овог брака, утврди мир с Бугарима. За тим, дигне се на непокорног бана боеанског, принуди га те му оваг уступи Босну. (2) Потом продре са свошм вошком до Истриге, завоГу Ге Београд, одржи две победе над Маџарима кош су нападали на његове земље у време Лудвика I. За тим 1авља се у Дубровнику, где га сретагу с великом почашћу. Пошто ге осигурао свогу државу од Маџара (северно) и покорио под свогу власт Босну, он обрне своге оружге на Грчку, у когог неиреста1аху унутарњи раздори између Ане, Кантакузена и Палеолога. Користећи се овим унутарњим немирима, Душан обгави рат Грчког; међутим продужавао 1е политику пређашњи српски краљева, подржавагући нашре Кантакузена против Ане и Палеолога; а када се оваГ последњи докопа престола, тада ге подржавао Палеолога против Кантакузена. ИмаГући у исто време гаку вогену силу, он Ге одржао тринагест победа над Грцима. (3.) Душан завоГуге ТесалиГу и Македони1у, за тим разбиге Турке, коГе Ге Кантакузен против њега у помоћ позвао. Овим с1ашнм победама оснуГе силну државу, границе његове царевине пружаху се (1) Иетор. срп. МаГкова, стр. 236. (2) Тамо стр. 236. (3) Истор. МаГкова ст. 237. Истор. РаГаћа ч. И. стр. 613. Истор. Давидов. стр. 83. — Журнал импер. друштва за 1846. г. т. 1. ч. II. стр. 6. ★