Пастир

до црног, средиземног, и адриГатског мора, и реке Дунава. Сви Гужни Словени призпадоше над собом његову влас. Имагући нод сво 10 м влашћу толико земаља, он прогласи себе: цзрем српским, бугарским и имнератором грчким; носио Ге на глави круну, украшену крстом; те се тако изравњава грчким императорима. За тим раздели целу државу српеку на 12 намеенишства, уреди двор сво1 по начину грчких и западних царева, и учини много промена у срнског држави. Душан Ге врло добро умео ценити важан значаГ цркве и свештенетва, внао Ге — да Ге црква — била и биће — главном ослоницом унутарње силе и гединства народњег; иа зато 1е и обратио озбиљну пажњу на српеку цркву и свештенство. Из ваконика Душановог, ко1и броги 200 §.§. по већином говори у њима о правама цркве и свештенства. Он ге врло добро знао и то да без слободе и независности црквене, неможе бити — ни развића државног нити пак грађанског. Па почем Ге српска црква зависила од цариградског патршара, то се 1е он постарао ослободити — како цркву тако и њено свештенство, и тиме усредсредити наравствене силе свога народа. Осем поменутих побуда, било ге и других коге су руководиле српски народ и српског владаоца да одели српску цркву од грчке. Ми знамо да ге српска црква — благодарећн св. Сави добила сво^у унутарњу независност, али у герархтском одношагу опет Ге зависила од цариградских патриГара, а ови су често нарушавали она права, ко1а су дали српском архтепископу и српскох цркви. Писмеио, кохе хе дао патрихар Ђерман српском архи1епископу, могло хе остати у сили дотле, докле хе српски владаоц и народ имао под управом само свохе земље; но чим се Србиха осили, и поче од грчке царевине отимати хедну — по хедну област, а ове области само се по себи разуме чим су потпале под државну управу; то и њине цркве морале су се подчинити управи српске 1ерархихе. Цариградским патрихарима ово никако нихе