Пастир

493

ишло у рачун, — они се нису могли одрећи свошх права на ове цркве, тим пре, што Ге свештенетзо, а и народ већином у овим завогеваним провинцшама био или грчког порекла или погрчени. (1.) Ово свештенство само се по себи разуме, морало Ге бити иотчињено цариградским патршарима, и њихове интересе иодржавати, Осем тога, и у другим провинцшама српским, налазио се Ге велики бро1 грчког свештенства. (2.) Таким начином грчко свештенство, живећи у Србшн, имало 1е прилику непрестанце правити раздоре. Грчки цареви неимагући довољно снаге, да би силом оружга стали на пут развитку српске државе, изабрали су за оруд1е свештенство — грчког порекла — коГе 1 е у Србиш живило, надаГућн се, да ће оно правити смуте и раздоре, те тако унутарње слабити српску државу. (3.) Тога ради, патршарси цариградски, подстрекнути грчким императорима, често су шиљали српском свештенству своГе посланице, у кошма су га пострекавали противу постогећи власти и владаоца. Ово наличи на интриге папе Пша IX. коГе ге он заводио у Француског, — потстрекавагући народ на непокорност државшн власти. Оваково стање ствари, само се по себи разуме, морало Ге српеки народ огорчнти противу грчког свештенства и тражити: каким би се начином српска црква сасвим оделила и ослободила испод власти грчких патршара. У то време о ком ми говоримо, како друштвени склоп, тако и наравственос, бегаху дошли до крапвег разврата у Грчкоп Више свештенство ниуколико нте одговарало свом високом позиву, и готово ге било бавити се разним интригама, само

(1) У неким областима српсквм, жнвео 1е велккп брог Грка; но онн су обачно становали по варошима. (2) Да хе у то време било доста грчког духовенства у Србихи, види се из тога, што на собору, кохи хе био сазван поради азбора патрихара српског, присуствовала хе трећа част реченог грчког духовенства, о чему ћемо ниже говорити. (3) У време Душаново, знасе да Ге свештенство у држави српскох играло врло важну улогу.