Пастир

526

опет дрзке, да ге ову пећину први ископао Иларион бивши пресвитер цркве Петра и Павла, кои Ге 1851. био митрополитом кшевским. Антонше брзо се разгласио и њему су не само из оближњости, но и из даљих краГева Русше носили и вукли све: „По семЂ же преставлвшгоса великому кннзго Прославу •— Изнслав же увћдћвт. житве его, приде с дружиного, просл у него благословенвн" (лав. 68) Неколико људи одрекоше се света, дошли су патвти се у самоћи с овим вел. мужем, коГе Ге све герећ Нинон постригао. Скоро затим сабрало се њих 12. кои су ископали веће пећине, направили цркве у њима и ћелиГе, ко1е се све данас под именом даљни пећина зову. 51. Крстадигнућа црква или манастир влижих пећина. Поменути Антонте љубивши самоћу и удалив се од ове нове братше изкопа за себе нову пећину, коГа се данас зове ближим пећинама са манастиром крстадигнућа о ком ћемо мало ниже когу прозборити: „Нже еста подђ новимђ манастиромЂ вђ неи же сконча животђ свои (лавр. 68.) Старешинство даде Варламу, кои Ге био први игуман печерски, прозваним од пегцера. Ова1 ге био син бољара Ивана, а унук вогводе Вилшате ослепљеног у Цариграду кога како се прича слава и богатство светско нше занело и за слепило. Дошавши Гедном АнтониГу, кога живот и смиреност, до тог 1е тронула, да ге све пред свошм робовима бациГо, кои су водали позлаћене у оклопима коње, оруж1е и друге светске ствари. Павши на земљу пред Антонигем проговорио Ге плачућим гласом: „Отћцв! д г ћлаи изђ сихђ сокровигцЂ што хочешБ, л остагосЂ у тебл, хочу житб вђ шпцетћ.“ Овога 1е Антони1е примио, а богате украсе нањ и коњима употребио Ге на грађење храмова. Због тога нше остао на миру, 1ер Изеслав држећи да ова1 калуђер ташо приттељству!е Всеславу Полоцком, заповеди вошицима довести га у Чермигов, одакле се он изчупа и натраг у сво!у пећину поврати. Бро! дошљака тако се умложи, да и ова друга пе-