Пастир

527

ћина постане тесном, те по савету овог св. мужа оснуГе манастир успења богородице над земљом. Скоро и оваГ манастир са пећинама постане тесан, те велики кнез Изеслав или тадањи цар руски, на молбу АнгониГа овим испосницима поклони целу гору тако прозвану печерску. Ови одма ископагу веће пећине, у коГима су градили цркве, украшаваГући их разним богатствима и украсима, коГе су добиГали од поклоника. Кнез Изеслав нз саревњивости и чезнући за оволиким богатством оснуГе о свом трошку други манастир у име свог имењака (на крштењу) Дмитра, и преведе уњ игумана Варламу, но АнтониГз по молби братиГе, да им избере или њима да, да изберу другог игумана, ако он неће да буде, избере им и да св. ТеодосиГа, кои хе смиреношћу, тихошћу, честитошћу и побожношћу одликовао се од свиГу других. ОваГ игуман први Ге основао гостионицу лаврску, коГа и до данас постоги и у когог сваки дошљак има рану и квартир, док се несмести, у коГи броГ и многи наши Срби спадаГу дошавши да се уче у РусиГи из наших заведења. 0 њиовом аџилуку у Влашку па из ове у РусиГу, видећемо доцниГе. АнтониГе са св. ТеодосиГем посећивао Ге тамнице, крепио и тешио сужње умируће невољнике и болне. 0 манастиру св. Дмитра ево шта пише (летопис лавр. 69.) „Хотл (Г. р. м. Излславв) створити вихшго сего (АнтониГевог манастера) манастирл, над-ћн сл богатству (сђ вермити.) Многи бо манастири отђ царв и отђ боллрЂ и отђ богатства поставл4ни, но не сутв таци. каци сутв поставл^ћни, слазами, погцењћмЂ, молитвого, бдћнћмЂ. Антонги бо не имћ злата нн сребра, но стлжа слезами и пош;енћмЂ.“ На скоро валуђера се тако умножи, да Ге требало ма какви ред и закон утврдити и углавити међу њима. У то баш време око 1072. год. живео Ге у КиГеву калуђер неки из Герусалимског, а неки из Цариградског студиског манастира, кои Ге с митрополитом Ђурђем дошао овде и имао код себе устав реченог манастира. ОваГ устав ТеодосиГе са свом строгошћу уведе у манастир