Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ХИ Е Т. МАРЕТИЋ

о човече праведниче, један Божји службениче ! ако мислиш Божји бити, _ = чини добро за жввота; поштуј брата старијега, и тебе Бе млађи твоји, у добру се не поноси, а у злу се не поништи ит. Д.

У том је стиху одмор иза четвртог слога. Највећи део стихова у овоме мојем преводу грађен је по обрасцу тога обичнијег народног осмерца, и ја сам га свуда употребио, гдегод је могуће било. Али свуда то није било могуће, јер како тај стих има одмор иза четвртог слога; не може се у њ наместити ниједна реч, која има више од четири слога. А таквих речи има доста ну језику нашем уопће, и у овоме преводу напосе, У случајевима, кад би ми дошла реч од пет слогова, није дакле било друге, него употребити ређи осмерац, у који таке речи могу стати. Ређи осмерац имамо у овим народним стиховима: |

сву ноћ ми соко препева на Миланову пенџеру: „устани горе, Милане ! девојка ти се удаје и тебе зове на свадбу; ако јој не ћеш на свадбу, а ти јој пошљи благосов“. нека је, нек се удаје, ићи јој не ћу на свадбу, него јој шаљем благосов ит. Д..

Овде, истина, нема ниједне речи, која би у правом или у граматичком смислу имала сама собом пет слогова, али у другом и у четвртом стиху до-

лазе речи: „на Миланову", —- „девојка ти се“, које се у обичном говору изговарају, као да напишемо: „намиланову“, — „девојкатисе“, т, ј. у оба је случаја

само по један акценат, и у метричком смислу једно је и друго по једна реч, и ако су „на Миланову“ две речи, а „девојка ти се“ јесу три,