Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ПРЕДГОВОР ХЕ

здружују се у једну целину (т. зв, дистих, староинд. „слок“), али каткад су и три стиха здружена у целину, врло је ретко један стих само себи без другога. У првој половини шести и седми слог су дуги, у другој половини дуг је четрнаести слог, а пет“ наести је кратак; сви остали слогови могу бити и кратки и дуги. За дуге слогове треба напоменути да могу бити (као и у грчкој иу латинској метрици) дуги не само изговором (што су Римљани звали „паЕата“), него и положајем (што су Римљани звали „розШопе"),

Ја сам шеснаестерац оригинала преполовио и начинио од њега два осмерца зато, што ми се осмерац за наш језик и за нашу поезију чини природнији од шеснаестерца, којега у новијој нашој народној поезији никако нема, а осмерац је доста обичан (дакако само у женским песмама). Могао сам то учинити особито стога, што индијски шеснаестерац понајвише има (како већ рекох) иза осмога слога одмор.

Слика нисам нигде узимао, јер га нема нигде ни у оригиналу; а што се тиче слогова шестог и седмог, четрнаестог и петнаестог, нисам се обзирао на њихову квантитету, јер да сам то чинио, моји осмерци не би ни мало били лепши и благогласнији, неголи су и овако; само бих се без потребе везао, и превод би ми био мање веран. Могао сам, истина, дуљину слогова оригинала заменити у преводу акцентом (како чинимо градећи од грчких или латинских хексаметара. српскохрватске), али ни то не би ни мало повећало лепоте и благогласја осмерца, а стезало би ми увелике слободу.

Само су два стиха, и то на свршетку ХХМ. певања, друкчија, неголи је до сад речено; види о. њима у беленши.

У нашој народној поезији налазимо два различна осмерца; један се може звати обичнији, други: ређи. Обичнији је осмерац на пр, у стиховима: