Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

БЕЛЕШКЕ 19

слепих очију капље некакав сок; у то су време дивљи слонови врло раздражљиви и силозити, а особито хоће да побију домаће, припитомљене слонове; та мржња излази ваљада отуд, што припитомљени слонови помажу људма, кад лове дивље

„ слонове,

37—41. Слонови долазе к јеверу, да се напоје, са стране противне оној“ где лежи карван (каравана), а чим спазе у карвану припитомљене слонове, они бесно јурну на ону страну, да их побију, али на путу наиђу на честу, овда они обиђу честу и навале не само на припитомљене слонове, него и на деве и на људе и згазе све, што им дође под ноге. Спасти су се могли само они, који су брже боље пе“ =пи у честу.

62. „у три света“, т,ј. на небу, на земљи и у уздуху.

63, То вичу људи у оној страшној забуни, не знајући, шта говоре (јер ватре никакве нема). ~

65—68, То вичу зликовци, која и у оној страшној несрећи мисле, како ће што украсти. Е

18. „што свем свету страх задаје“; то је хипербола, која је обична и у другим језицима, на пр. кад ми кажемо: ругаће ти се сав сзет, фразц. [0цЕ Је топде,

92. Ту се мисли особити бог, којему је име Ганес, он људма препреке ствара или уклања, како је коме склон.

95. Из овога с= стиха види, да су и стари Индијанци држали, па положај звезда има утицај на судбину људи. Планети, који су њима (као и другим старим народима) били познати, јесу: Меркур, Венера, Март, Јупитер, Сатурно.

130. По брахманском науку душа се сели из једнога тела у друго; кад човек умре, његова душа улази у телодругога човека, који се онда роди, и у том новом телу трпи душа казне за грехе, које је учинила у пређашњем животу. Та се селидба душе из тела у тело понавља све дотле, док се душа сасвим не очисти од греха. Душа може ући не само у тело другога човека, него и у тело које животиње. Веру у селидбу душа имали су и стари Мисирци. — Дамајанта овде хоће да каже, да су њене муке, што их сада трпи, казан за грехе, што их је она учинила у пређашњем животу, јер се не сећа, да је у овом животу какво вло учинила.

148. „море људи“, т,. велико мноштво.

153—158. Мисао сличну овој ивриче Дамајанта у пев. 2. ст. 25—28. ~ –

158, „овде“, т.ј. на овом свету.

165. „чувари света“, т,. богови.

166 —168. Дамајанта не внајући, да је какву грехоту учивила, мисли, да би уврок њезиним јадима могао бити у томе, што је некад одбила богове, који су је хтели ва жену узети, и одабрала човека; ал: она то. мисли само зато, јер је сва сметена и забуњена од велике несреће, у коју је пала, те и не зна право, шта говори; друкчије би лако увидела, да то

не може бити уврок, јер су богови њезин ивбор благословили, како се види из У. пев., ст, 137—156.

11•