Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

140 __т. МАРЕТИЋ

да би, колико је могуће, сакрила своју тугу пред бргхмавима. али је одмах иза тога туга савлада, те говори сасвим озбиљно, онако, како јој је у срцу.

149. Нигде се напред у песми не каже, да је Нал рекао

Дамајанти, нека га чека; испеср. белешку ХШ,., 276. Е 159, 160. Чини се, да је смисао тах двају стихова: што више будете Налу о мени говорили, више ћете га потаћи, да ми се врати, каошто ветгр распирује ватру све више.

168. Смисао тога стиха није јасан.

188. Дамајанта се боји, да би какав варалица могао штогод лагати о Налу, кад би знао, да Дамајанта брахмане шаље за Налом; могао би, ако је сиромашан, полакомити се на благо, које може Дамајанта да му даде, па којешта лагати, примити дарове и онда одмаглити.

ХМШ.

22. „краткорук“, т.ј. имао је и ту телесну ману.

27. т.ј. поздрави ме патајући: јеси ли здрав“ или: како твоје здравље 2 испор ШП. пев., ст. 52—60.

58. Зашто Дамајанта жели, да отац ништа не зна с њеној намери, то се види из стихова 03—103.

70. Дамајанта неће да шаље Парнада краљу Ртупарну, него место њега шаље Судева, који је и њу нашао, а узима га по свој прилици и поради његова имена, које је добре слутње, јер име Судев (староинд. „Судевас“) управо значи: добробожац (т4. којему је бог добар).

73—76. Дамајанта не шаље Парнада к своме оцу, да га отац обдари, него га сама дарује; она то чини зато, јер се боји, да би Бхим натраг послао Шернада, да још боље ргспита за Нала, а онда би пропала њена основа, како ће Нала добавити у Видарбху.

84. Судев може. благословнти Дамајанту, јер је он брахман.

87. Дамајанта је још једнако „пуна јада и чемера“, јер није сигурна, да је Ргупарнов ксњушник- Нал, она то само нагађа.

100. „побелитељ“ овде звачи оно, што у МИ. пев., ст. 37.

102. Дамајанта мисли: ако је Ртупарнов коњушник Нал, он ће као врло вешти коњушник моћи сутрадан после Суде= вова доласка к Ртупарну да стигнеу Видарбху; он неће мођи допустити, да док је он жив, пође Дамајанта за другог мужеПо томе ће се Вахук одати, да је он Нел. Ето у томе стоји лукавост Дамајантине основе. Да је Нал врстан коњик (дакле и коњушник), то је она могла врло добро знати у време, док

>

је с њим сретно живела; види белешку ХИ 95.

ХЛХ. 7. Ртупарно љубавно говорећи са својим коњушником употребљава речи: „воља л' те је“; та је узречица већ била