Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

БЕЛЕШКЕ 148

ХХЛ.

10. Да су Налови коњи код Бхима, то се зна из УШ. пев., ст. 87—90,

22. „мисле коњи“, т.ј. Налови (не Бхимови).

25. „и коњи“, т.ј. Бхимови (не Налови).

48. „слон упаљени“, т,ј. у време парења (као слонови у ХШ. певању).

82. т.ј. није знао да је то лукавство Дамајантино.

87—96. Ртупарно не знајући, да је вест о Дамајантиној другој удаји њезина варка, чуди се, кад дође к Бхиму, да ништа не видл, што би показивало, да ће његова кћи бирати новога мужа, не види никаквога краља ни краљевића и никаквога брахмана (јер су брахмани на такве свечане згоде долазили, да им увеличају славу и да добију дарове, који су им по обичају припадали), а и чуди се, да Бхим ништа не спомиње о новом избору мужа; зато Ртупарно у забуни, не знајући, шта би рекао, каже Бхиму: дошао сам те поздравити, а Бхим одмах види, да то не може бити прави узрох.

124—125. та, Ртупарна и Варшнеја, који је био син коњушников, а и сам коњушник.

128—138. Дамајанта се овде о Налу колеба онако ка» Варшчеј у Х!Х, певању, ст. 101—135,

ХХ 1.

29. т.ј. Ртупарно.

37—40. Кесинија лукаво пита ва Варшнеја, до којега јој ништа није стало, само да може од њега згодно прећи на Нала, а да се овај тако лако не досети.

61—62. Тим двема стиховима смисао је нејасан, особито другоме; најближа Налу може да буде само Дамајанта; а како може Нал рећи, да она о њему нешто зна, кад ништа не зна 2

69—80. Ти су стихови били с врло незнатним разликама већ у ХУП. пев., ст, 145—156. То је дакле пример, какових има веома много у нашој народној поезији и у Хомера, да се речи, које је тко већ рекао, понављају онако, како су речене, даље у песми, где је томе прилика. још један такав пример имаћемо мало даље у овом певању, ст, 97—116. Не смемо мислити, да је у песми о краљу Налу увек тако; има места, где би била прилика, да се речи понављају, а не, понављају се никако или се понављају с великим променама; испор. на пр. стихове у пев. ХУП., 113—116 и 127—132, у пев. ЈУ., 73—84 и 114—120.

81—88. Кесинија, која није чула Парнада, жели сада на своје уши да чује оно, што Парнад рече, да је Нал казао; ако Вахук сад каже Кесинији исто, што је рекао "Јарнаду, онда више неће бити никакве сумње, да су Вахук и Нал исто