Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

144 Т. МАРЕТИЋ

лице. И ми данашњи људи исто чинимо, што и Кесинија, кал чујемо, да је тко рекао пред неким штогод, што је за нас веома важно, ми онда, кад се с онем човеком састанемо, молимо га, да нам каже, је ли он доиста оно рекао; ако из његових устију исто чујемо, онда смо тек потпуно сигурни, да је допста онако, како нам је јављено.

ХХШ.

2. Дамајанта би сада морала битн весела, а не „увелико ојађена“, али је песник тај епитет задржао из пређашњега времена, кад је она доиста била „увелико ојађена“.

13—16. Дамајанта зна добро, да је Нал од бога Агније добио дар, да може начинити огањ, где хоће, самом својом вољом (види белешку У., 146); она зна такођер, да је Налод бога Варуна добио дар, да може створити воду, гдегод хоће (види белешку У., 151). Дамајанта је дакле уверена, ако Вахук у којем своме послу сам начини огањ и воду, да је онда он доиста Нал, а да би се то још јаче посведочило, каже она Кесинији: немој ономе човеку дати ни огња ни воде, ако заиште, па гледај, шта ће учинити. Дамајанта умује потпуно правилно, како се види даље из ст. 43—950,

33—36. То је плод дара, што га је Нал добио од Индра: »да гиздаво, дивно ходи“, т.ј. управно, не сагибајући се; види пев. У., ст. 144.

37—50, Бхим шаље Ртупарну много јествина, којих не треба кухати ни пећи, к томе му шаље и пресна меса, које треба за јело згстовити, а то се не може без огња. Нал као изврстан кухар и као човек, који може сам својом вољом начинити ватру, где хоће и кад хоће, спече оно месо; а врчеве само погледа, и одмах се напуне воде.

55. 56. О томе својству Налову види белешку У., 147. 148.

61—66. Ово је у свези с оним, што је речено у пев. У., ст. 153

75. „плачући“ од радости, а не од жалости,

89. „врло тужна“ треба онако разумети као у 2. стиху овога певања „врло ојађена“.

92. Иза сваког јела требало је по закону испрати уста.

101, 102. Масли се: од ганућа и радости.

107—110. Вахук неће дакле још признати, да је он Нал, јер се још једнако боји, да се Дамајанта хоће други пут удати.

11—114. т.ј. ти си девојка, пак се не пристоји, да се много састајеш с људма (особито с мушкињем), а ја и Ртупарно и Варшнеј странци смо у овој земљи, дак ге ће ти људи још пре замерити, што са мном толико говориш; зато ће бити боље, да ме оставиш.

ХХМ.

5. „жалссница“, види белешку ХХШ,, 2 и 89. 21. Дамајанта се у кући својих родитеља влада, каода