Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

~ ПРЕДГОВОР ХИ

само још Дамајанта, па сад нек буде игра о њу; тад се истом Нал освести, он ништа Пушкару не одговори, већ једном хаљином обучез оде из грала, а Дамајанта за њим; лутају гладни и жедни, нитко се не усуђује да их прими, јер је Пушкар забранио, да нитко не сме примити Нала у своју кућу, коме је живот мио (1—44). Потнто су неколико дана по штуми лутали, долете некакве златокриле птице, Нал хоће, да их неколико ухвати, не би ли се њиховим месом нахранио, па баци на њих своју једину хаљину, али оне му однесу хаљину у уздух и реку му: ми смо оне коцке, којима си све проиграо, па се претворисмо у птице. да ти однесемо и једину хаљину, па сад буди го (45—64). Нал показује Дамајанти путове, који воде у различне земље, међу њима и онај, који води у Видарбху ; Дамајанта се домишља, да Нал хоће њу да остави и зато да јој путове показује, па му говори, да му је у овој беди и невољи лакше са женом неголи саму (65—116). Нал уверава Дамајанту, да је не мисли оставити, а онда она њему предлаже, да иду заједно у њезин род у Видарбху (117—144).

Х. певање. Нал одговара, да се стиди овако јадан и невољан ступити пред њезине родитеље, па онда обоје лутају по шуми даље огрнути једном једином хаљином, и то Дамајантином, којом је она била огрнула и себе и Нала, Тако дођу до некакве шумске колибе и ту легну на земљу, Дамајанта онако трудна и уморна одмах заспи, а Нал на јави промишља своју несрећу и смисли, да ће за Дамајанту најбоље бити, ако је он остави, и она самау род оде (1—48). Нал у колиби нађе оштар мач и њим пресече ону једину хаљину, па се половином покрије и тако хоће да своју жену одбегне, али му љубав не да бежати, па се к њој врати и стане плакати (49—80). Дуго плаче, па час од ње одлази, час се опет к њој враћа, али га напокон Калиј силом од ње одвуче, и она сама остане у шуми (81—116),

ХП. певање. Кад се Дамајанта пробуди и види, да је остављена, љуто плаче и јауче, све јој се не