Песма о краљу Налу : уломак из староиндискога "Махабхарата"

ПЕСМА О КРАЉУ НАЛУ

Због тебе ћу одабрати Отров, ватру, воду, коноп," Кад то рече Видарпкиња, Нал ће њојзи одговорит; „Где чувари света стоје, Како можеш хтет човека 7 Срце твоје ти окрени Ка творцима овог света, Племенитим господима, Којим нисам ни прах ногу, Тко бозима непријатност Чини какву, у смрт пада, Зла ме избав, наочита ! Богове бирај најбоље. Добијеш ли кога од њих, Без праха ћеш имат рухо, И небеске дивне венце“ И наките драгоцене, Земљу Хутас уништава Целу и опет благује,/ Богова је он господар, Која њега не би хтела 7 Којег бога палице се Сва створења листом боје И зато се правде држе, Која њега не би хтела7 Племенитог правдољупца Убилца Дајтја, Давана, Свих богова силног краља, Која њега не би хтела7 Ако те је воља, бирај Ништа не премишљајућ се, Међу светским чуварима ; Пријатељску реч послушај." Када Нал то изговори, Прослови Дамајантија (А од суза жалосница Бејаху јој очи влажне): „Бозима се свимколиким Клањам, земље господару,