Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

АО4 _____БРрРАНКО_БАДИиИЧчЧЕВиИиЋ

Ово споменувши, па не хотећи много речи проси"пати, узимам из Хе 1 нешто, ииз Мо 2 нешто, те питам т. Штура; До песништва још... Много треба (бо ит. д. роходсоу ) г. Бранку; па мало доцније; и онде "се... Бранко [креће] у духу песничком и т,д. Како се то слаже Даље (од 2.) г. Штур да ми треба још велике науке у песнишшву и велико; шруда, науке, "вели, не само песништва уопће ит.д. нео и науке _живоша и дела. Што вели: науке живоша, то би __ знали сватити, ама оно дела, шта је оној-) Да није тг. Штур хтео начинити неку реторичку фигуру“ Сад долази свршетак умотворине, красан као "што и ночетак беше, Г. Штур вели: Жао нам је до срца што браћа наша неки Срби са штетом Слав„ства (ЗјоуапеКогН) својега наречја... Тако, на пример, Бранко Радичевић пише: и тд...) Таки правопис, "Ово зато од речи до речи наведох да се види да г. Штур само о правопису говори. И ми га питамо: · Зашта се, писајући диће, расуши и т.д. штета наноси ЗЈоуапзкозн наречја. У старим нашим (црквеним) књигама стоји: бе-

спружа изврсну помоћ дивна збирка српских песама скупљених -од познатог нашег Вука Стефановића, — но и искуство живота

и посматрање догађаја. 5 у - ту Мисли на Штпурову реченицу: По Ђазстећуа езге једа џеја сћиће р. ромодсом!... (До песништва има г. аутор још доста). 2) Односи се на Штурове речи... аје ај пацку Муоа а

дејоу. (Но и искуство живота и посматрање догађаја). 3) Штрурове замерке које је Бранко хтео овде у целини ба наведе, гласе: Односно језика нећемо да се упуштамо у · расматрање, но од срца жалимо што нека наша браћа Срби, на "штету словенског карактера свога дијалекта, и отежавајући зна_ чење корена појединих речи, тако мало у свом новијем, несловенском правопису чувају корен и значај речи. Тако на пр. Бранко Радичевић пише дршће земља, место дрхтат ће земља; свиће, место свитнут ће; ја сезаљуља, место ја се заљуљах ; даће, место дат ће, расути, место разсути; сунце зађе, значи и зађе, и у неколи«о би се у другом случају имало лисати изађе; Милун виђе е их оптекоше, место, Милун виђе да их обтекоше, ит. д. и т. д. Овакав правопис нема у себи оправдања, но штета, браћо, "што ви сами из добре воље тако кварите ваш језик, уништавате облике које још сам језик има, и тако не усавршавате

_језик и смисао говора, богами штета, браћо!