Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

ОДГОВОР ШТУРУ - 495 |

законије, исшочник, зборник; зар то није Словенски. Безаконије, источник и т. д. стоји у данашњим црквеним, па и у свима руским књигама, зборник се сада штампа сборник, —- ама је ли то више Словенски, Не верујемо. Зборник је по еуфоничком, а сборник по етимологичком правопису; један пише једним, а други другим, али ни једноме који је при

себи неће пасти на памет ту о Зјамепзкоз! споме-

нути, А на оно што г, Штур вели да се правописом нашим мрчи смисао, само ћемо рећи да за човека који језик Српски онако разуме као г. Штур, није могуће ни наћи правописа који му смисао у српској _ књизи не би мрчио,

Па сад хајдемо даље, Г, Штур вели да ја пишем: дршће земља (мјесто дрхшаш ће земља), Једну је овде грешку г, Штур начинио што вели да је дршће Фафатита, другу; што пише дрхшаш ће, а као човек који се етимологије држи ваљало би да пише дрхшаш ће, а можемо узети и трећу, што г, Штуру целоме нашему правопису никаке аналогије наћи не може да од глагола као што је дрхтати правимо ћибћитита дршће. Даље вели да пишем: свиће, место свшшнуш ће, Опет три погрешке: прва, што мисли да је свиће плитит, друга, што нам намеће реч какве (у нас) и нема, а трећа, што опет у целоме нашем правопису г, Штур не може наћи аналогију да од глагола као што је свишнуши правимо Ешитит као што је свиће, Даље вели да пишем сунце зађе; то (додаје) значи гајде 1 уупде (зађе и изађе), и требало би у другом случају да се пише изађе, Из овога

се извести може да у. мојим песмама, стоји сунце.

зађе и онде где би требало да је сунце: изађе, а то није истина; 2. да сунце зађе значи зађе и изађе, а то опет није истина. Хајдемо даље. Довде је г, Штур показао !, да не разуме Српскога језика, 2. да не зна ни форми Српског језика; али сад ето и нешто треће, које је још жалосније; та г, Штур "не зна ни што је правопис, Он вели да пишем : Милун видје е их оптјекоше, мјесто Милун виде да их о6-