Песме Бранка Радичевића са писмима његовим и једним списом у прози

496 БРАНКО РАДИЧЕВИЋ

текоше,. Дакле оно е место_ да иде у праБоте. е баш је штур, | 5

Уз ово још нешто, Г. Шр, вели; Банко Радичевић пише ја се заљуља, место ја се заљуљах. Јест, тако на једном месту, ито на једном једитом,. "стр, 17, у последњем реду, стоји, То је:г, Штур добро: спазио, али му је требало и спазити да мало више стоји, и то двапут беах (стр. 17, ред Зи 9), а одма. на стр, 18,, и то прва реч шћах, па у 6. [реду] клонух, а у !1. помислих и тако даље. Јер кад се г. Штур ћа до у прву моју књигу потрудио, па из ње реч свиће потегао, могао се јамачно и другој мало боље обазрети, Ја се заљуља стоји слика ради, јер у пре_Башњем реду стоји покуља у трећем лицу, где нема. А где овакога узрока није било, онде је код аорисла- на крају и у слику х задржано. Тако на стр. 25. у 3 и 4. реду, и на стр. 26. у 7, и 8. реду. Из овога се свега: види да је у мојој 1 књизи правописно правило; писати х на крају глагола у аористу, и да је ја се заљуља у књизи само од невоље. Зашто ми та дакле г, Штур као правописно правило спомену“

Па сад, господине, да се растанемо. Ви“ сте мене каменом, а ја вас (верујте ми) само лебом: тврд је по свој прилици мало био, ама шта бу, такав се десио, ваљда је ово сухо време криво, Мени би до срца жао било ако се на мене срдите, јер ја из вашега бистрога и пријатељског разговора“ научих млого: научих !, вас уздуж и попреко,и тд, а 2. научих и нешто Словачкога језика. Саме, што се Српскога језика тиче, замолио бих још да ми кажете по каквим сте правилима склањали: Тале, Талеша, Талому (онде истина стоји Тие, Тилејо, Тиети место Тале, ·Таћео, Талћети, но то и место а биће. јамачно штампарска погрешка, јер доцније (у... 11) већ стоји Тале). 5Јића, 2805 ја зе Божи це. -

[У рукопису, поред овог шексша, има још доста месша, речи, реченчца и параграфа прецршаних. Пошто шаква месша нисмо уносили у шексш, овде