Песме и драме / Милутин Бојић

172 М БОЈИЋ

Томанда најзад уплашена Шта ти јег

Синиша Све пусто. Досада ме стеже. Чини ми се и сам поглед ми се мрчи, А у срцу јек се ждралова разлеже.

Томанда Ти ме лажеш, али усна ти се грчи.

Синиша Пе лажем, јер мрачне пронирем видике. Видиш ли, чујеш ли, како закон зовег Сива киша роси спаљене звонике, А духови ноћи своје жртве лове.

Томанда Штаг

Синиша

Данас, кад царство наше живот значи, Кад пурпурне звезде над престолом бљеште_ Данас изнад мене покров се навлачи, Данас кад фанфари на нов позив треште. Данас тутњи бакар, шлемови од нади... Чуј... „На Визант!“ Нове славе нови венци, Шта ту мене чека» Нов бол, нови јади.

Томанда Али...

Синиша Вечни слуга у царевој. сенци, (Хоће да пође)

Илем да чаробне неке нађем тице, Па да ме однесу у незнан незнану, Где. пир среће звони и мру срама клице, Далеко, у неку земљу обећану! О даље одавде, где све лажју звони, Где лаж у смрт зове, где лаж у бој гони, Где се лажју рађа, живи, мре и труне.