Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 16705)

Томанда Куда» За Хрисантом»

Синиша Твој савет не тражим. Пусти да мог бола све зајече струне. Идем, у самоћи да свој бол ублажим. Девојка којој сам цео живот дао,

Баца моју љубав рад сумње ништавне. Стара песма. Само крај јој нисам знао. (Дрвећу)

Будите ми отсад љубав горе тавне.

Јер ја сам изгнаник из љуо бавног раја, Јер ја сам несрећник. Дајте ми склоништа. И причајте бедну песму мога краја.

И страшну срамоту мога прогоништа.

Томанда Па шта тражиш»

Синиша Љубав.

Томанда Зар је имаш малог

Синиша Хтео бих да страдам са љубавних мука, Да целујем блато што јој с ногу спало И да сав се пренем од њезина звука; Да осетим љубав к'о самрт бескрајну, Што не зна за плашњу и воли без крика, Не зна за кајање и не зна за тајну И живи, сред собом изатканих слика; (О, љубав, где падаш, умиреш без јава, Љубав што све може, а ништа не ствара, Где вољом очију Господ васкрсава, Љубав, што живећи гроб себи отвара.

Томанда Такву љубавг