Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА 197

Томанда

начини презрив гест, погледавши нејаког Уроша. Но, иако је она то учинила кришом, Цар спази и разуме.

Цар дрекне Наследник је царски!

Урош види куд води сцена (Оче, немој силом.

Томанда

видећи да увијања не помажу

Ја нећу. Цар престрављен, сав позеленивши Штаз (Он чисто не верује ушима. Жиле му играју на слепочницама.( Реч ту још једном понови! Тако ми Господа платићеш је скупо! Тресне руком по столу.

Томанда тред овим разјареним колосом, који из крајње очинске нежности прелази у оркан, осећа да падају сви разлози, с тога падне на колена и тихо, лажљиво Непознати мени закони су ови. Проста сам за престо и било би глупо, Да се после кајем, зашто се удомих.

чОна говори погледајући са страхом, кад ће се песница спустити да је здрозга.

Цар Преда мном легије трепере ко трска И народи стрепе, јер ја царства згромих, А ти, бедна жено, преда мном си дрска. Ко твој отац беше» Властеличић мали, Дужан, увек гладан, жељан топла кута. Не могаде да се ни сабљом похвали: Из борбе утече небројено пута. Ко је твоја матиг ћерка сиротана. „Деспотица горда исцепаних скута,