Песме и драме / Милутин Бојић

УРОШЕВА ЖЕНИДБА

203

Урош с резигнацијом Чак ни он ми није ћерку хтео дати. Цар Шта ће нам његови иноверни сватир Бојао се папе. Сад он нек га штити. На пролеће и с њим чаркања ће бити. За тај срам ја ћу му платити ма када. Г1ас улази Царица! (Пропушта је.) Царица ушла је и поклонила се. Мој царе, рећи сам ти рада УУ смерном поклонству неколико речи. Томанда све ми каза.

Цар

Зар већ» Теби

Царица А мајчин ми понос тада рече: „Спречи“. Мој син, ја цар да сам, узео је не би. Да, љупка је, нежна и витка и плава, Са пурпурном косом... Заноси, осваја. Али закон вели: Само царска глава, А не царско срце брак царева спаја.

Пар Госпо, увек твоја реч ми драга бива, Но овога пута, мада си у праву, Не разумеш дубок разлог што се скрива И на престо води ту лепојку плаву!

Царица зачуђена. Шта» Морашг» Грех некиг... Урош О мајко...

Царица | Стид да је. И једно и друго. Такви греси њени