Песме и драме / Милутин Бојић

204 М БОЈИЋ

Траже, да се због њих у тамници каје, А не на престолу мене да замени.

Урош Госпо, греха није. Љубав.

Царица Нежност срца! Царско гнездо мора царска тица свити, А не кћи племића што у беди грца.

Цар

Најзад, ја то хоћу. Тако мора бити.

Царица Пе желим да царство буде под срамотом. Желим срећу круни, и теби и њему. С тог те молим да још говоримо о том.

Цар _ Па... зборимо... мада размислих о свему. (Урошу) Сутра ћу Законик тај Сабору дати. Иди и среди га.

Урош

разуме у чему је ствар. Полази и, осећајући да се ради о његовој срећи, погледа болно, као рањен, у матер и готово заваше

Смилуј ми се, мати. (Оде) Цар шета, још не почиње. Царица чека објашњење. Цар _ Разлог за тај брак су потребе државне. Ја унука хоћу, и то што скорије,

Царица. Унука» Зар мало господе је славне2 У краљева... кнеже...

Нар Ићиће спорије. За велико дело пролеће ме чека. Царевину желим освојити целу.