Пештанско-Будимска скоротеча

Ефтиде, у землго непрестанце гледагоћи. Ни еданЂ се 1116 усудити смћо што говорити, матере су се дерале, и бћгале унаручЈн кћерш свои, нби су рукама грлиле и са одћћомЂ сб010мђ покривале. Ахћ , бмлое, као кадг. бм Јкертвенми *нолљ све кћери Ефтида заклати морао. „Отцеви су дизали очи, па са сузама сматрали кћери свое 3 гдикои одђ нби пружали су руке Боговима, и нвно благодарили, што никак:вм кћерш ни су имали. Ни едаиЂ одђ Ефтида уста отворт н!в.- оии су еданЂ другомђ у наруч !н падали , беЗЂ да су се и погледали. , ( Продужит^есе ) марко мартиновиЂђ. О Д 3» С. Даниловпћа. ГрофЂ федорЂ Карацаи слћдугоће у нвнммђ листовима пише : 6 диомђ Перастин► ЦЈ1 учеиомЂ и славиомЂ МлћтачкомЂ морепловцу, Марку Мартииовићу, има царскоруска марина за прво образованћ и науку свои морски официра благодарити. Кздђ е ЦарЂ ПетарЂ Беликш, основателћ славе и благостолшн Руске . државе, свое велико путованћ по европеискимЂ главившЂ градовима предузео, обрати се кђ Д1л}5тачко11 републики сђ томђ прошнБомЂ, да бм она благородиммЂ младиЈима одђ првм фамилји изђ нЈговогђ царства дозволила, да се у Млћткама ученга различитм наука посвете, ЧрезЂ то бм они временомЂ искусии ивредни морсхси официри постали, па бм тако едаипутЂ , савезно сђ републикоМЂ, главному непрЈателкЈХриститпства у оидашнн времена, сђ болвимЂ }"сп1)"х омђ на супротЂ стати могли. СенатЂ Млћтачки, поносећи се за таково одлич1б, што е царЂ ПетарЂ, кодђ толики други већи држава, нЈга изабрао, не само е дао едну собствеиу за те питомце уредити палату, цего е и опредћлјо за то особитогЂ као директора наука, ученога и славнога морепловца, М а р к а Мартиновића. Вш-

соко почиташе и докћреиостх. директора, скупа са узаимноМЂ склоносћу, побудило е ученике кђ великомЂ трудолгобхго} и наи .гЈшппи успћхЂ одговорш е намћреихн) републике — цара задоволБИти. По окоичаномЂ теоретичноМЂ ученго, да бм се исто практичнммђ уггралшешнма кђ савршенству привело, дао е сенатЂ едну малу ескадру сготовити, са орунаемЂ снабдћти, и директору М а р к у на расположегпе предати, нћму тако^ерЂ и комаиду те мале флоте сђ неограниченммЂ пуномоЈиемЂ повћрити. Сђ овомђ МаломЂ ескадромЂ доплива МартиновићЂ са своимђ драгимЂ питомцима прво у свого домовину, малми градЂ Перасто, у заливу КатарскомЂ. СадЂ шмђ зада овде јошђ нћколико урока практичнм у каналу, затимђ проплива сђ нвима средиземио море уздунљ и попреко. Вративши се у Млћтке , прогласи свое ученике, да су за сваку ахстивну морску службу савршено способни. За ово одђ сената великодушно буде награ ^енЂ, а одђ страие цара Петра Великога сђ царскомђ 1птедросћу обдареиЂ. — Ма р к о М а ртииовићЂ е род1о се 15. 10лхн 16'63. год. а умро е иа скоро после окончаиогЂ изображетпм, нћму предан&1 Руски младића, 28. Октоб. 1716. лћта. У 1711 -ои години дао е едну шсону у Млћткама измоловати , кон нћга сђ н "1 говммђ ученицима представлн. 0ва е четири и полђ стопе вмсока, а три и полђ широка. Онђ с!зди гологлавЂ у чисто црномЂ одћлу ; предЂ нвиме види се на столу земнми кругЂ едиа хидрографска мапа и еданЂ компасЂ. Око стола три ученика стое, остали сЈде и сђ ученћмЂ се забавлнго. Како оиђ , тако и ученици, имаго мале црне бркове. Овако изгледа та икона. КадЂ е мужка породица М а р т и п о в и ћ а изумрла, женскога пола нћгове наслћдмице поклону ту икоиу граду Перасто, у почет1су овога вћка. Поставе е у градскомЂ дому у магистратскои дворани, гдћ хошђ и сада позорност& свакогЂ страногЂ , као исторично художествено дћло, на себе привлачи.