Пештанско-Будимска скоротеча

Д 0 п И с и. у Земуну на Видорљ Дант, 1842. (задоцнћно) Другји данг Духова отворила се у Бћограду иодт> покровителствомт. самога Килза Србска АкадемЈл, т - 6 - ДРУ ;КТВ0 Србске СлоВесности. О ОВ оД№ ^ ете сигурно у Бћоградскимг новинама точно изБ'ћсТ1Е читати. Л самв тамо бмо , и тому тор.жеству присутствовао. Срце ми е у радости пливало, видећи да е добарг темелг. положент, будућои слави и дшси Србскои на полто просвћштенн и словесности. Ш на овомч> ће се не манћ ловорч, зеленити, као и на полм Србскога мначтва. Само да Богђ удали завиств и неслогу, те вћчите свегубителнице народа Србскогг: да небм иначе ово прекрасно заведеше јошг у пупи увело. Не, не ! Оно некг до ка цвћта: нека му тих!Л повћтарацг не само по цД">ломт. Србству, него и по читавомг Славенству сладК1И мирисг разсипа! — Мм Срби свашта смо кадри завестиј али проклета завиств и злсба свега намг корент. подгриза. Ове намт> главе подићи недадуј ове ће насЂ наипосле и у пропаств бацити. О томт> пуна е свкдочбе како стара и нока политична, тако и лптерарна исторГн наша ! Зато п сада при овомт> заведетго срп,е ми стрепп !! 06лел1ш16 о Пештаиско - Будимскомг Скоротечи примш самв. Ако ме пренумернрали нисте, лвите ми, да овде иа пошти предплатимт,Овпмб путемг свагда паиуреднле добвхлмо новине. Иадамг се, да ће Срби ово новоро^ено словесностн свое чедо об&ручке загрлити , а то зато, што ће се у нћму разв!ати науке и умћтности ; шго 1,е ее у нћму радити о укрћплћшго Србске народности, о устроенпо Србсконародн&1 школа, о изображегпго народногг еЗБ1ка Србскогг • што ће онг валБда литераторе Србске , кои досадг дремаху, иодикн , да у н!",га барелљ свое саКе слажу и дену • што ће онг наипосле и срца лћпотица наи1п облагоро^авати. ТТТта користнје , шта ли поволћн1е 6 б 1 Ти може за Срблћ? Желити е само, да Скоротеча све оно далћ одг себе укланд, што бм кг неслоги и разпиранго служило. *) — Вб 1 тамо на мћсту имати можете доволг.но втеченЈа. Уиотребите га дакле ; чур.аит е овогг новорођеногг вћстник а Србскогг } да незаиђе на странпутицу раздора • уиу 1,уите га, и поснћшите му (и д Ку одг моа стране), да намг свагда лћие гласове о мнломг Србству доноси. Али га и шначки ) Скоротеча ће ступати путемг трезна, здрава разума, путемг истине и лн.бавц ■ дћлатће искрено и поштено: па Ке му бмти еав ћстБ чиста и мирна ако се Зловола на кћга разрогачи, и поводг распри даде. Но при свемг томг Скоротеча ће до краинћ силе свако препиранћ избћгавати. браните (а и свакји ке родолгобацг), ако 6 бг се по несрећи користолгобивБЈи клеветникг подигао на нћга, као што е збмло се ст> покоиномг Новиномг покоинога Арнота! Мбх овде сг радоску читамо у НароднБшг Цовннама, како предобрБ1И народг нашг великодушне жертве принаша на Матицу Србску. Лћпо е одг народа; но лћпше ће 6 б 1 Ти одг Матице, кадг свото дћнтелносТБ на користв и изображенћ народа показивати стане. Тврдо се надамо, да ћемо исту до скора видити, ако само себичноств } ово гнусно сћме сваке несреке, у нго се угнћздила ни е ! ? — Но л еамв одг мое стране доволбно увћренг о обзору основателн, приложника и тамошнБи членова МатичпнБг. За умнБ1и пакг напредакг нћнг доста ми емчн родолгобге и вћ1сокоучеиосТБ нћнБ1 г. г. предсћднпка. Они ке иа све гране дћнтелности г.течеЈпн имаТи. Они Т>е свакогг чиновника на строго извршиванћ дужности опоминати, а нарочито настолвати, да се ово свето заведенје чрезг суету и словолгоб1е у подозрћнћ кодг народа не доводи. — *** У Сегедину 18. 1уЛ1а 1842. Данасг будемг позванг на таковми изпвхтг, гдћ су нћжногг пола дћца свои годишнби трудг и знанћ нвно многимг нриеутствукЉшг особама показивала. Оваи позивг у толико ми е милш 6 б 10 , што самБ се надао, да ћу између друге дћце и С р бску кок) Надежду наћи. И заиста се у надежди преварш нисамБ. Пасле дужегг могк тамо бавлћнл, почемг су се лћпн послови показивали , и дћца сс у Француокогг и Нћмачкогг езвша читанго и декламиранго ноказикала , на велику мого радоств дознамг, да су д в В С р б с к е Н а д е ж д е тамо , и да вамг истину кажемг душе ми мое! наиболћ су се и у пословима женскимг, и у читанго и декламиракго (Ј)раицузкомг и Нћмачкомг показале, и обште благоволћн1е добћ1ле. Шга МБ1слите , шта ми е срце онда осећало ? Та ч)вства су ми се сва у сладкомг игумилго топила, кадг самв видш , и самв искуао, да сама иаравв наше миле Србкинћ преко свпо други лгоби.— Али мћ1, ахг ! мб 1 смо у свему ипакг стражнБи остали. Хамо, и гдћ су тако лћпа заведенг .т кодгСрбалл? Камо у Србству нашемг такове школе, гдћ 6 б 1 се наше Србкинћ изображавале ? Гдћ су намг кнг.иге за изображенћ ума и срца лћпомг нашемг полу наменћне ? Нема тога кодг насг. Та бацимо погледг на нћмачко кнвижество, колико кодг нви сваке годшге, и одг какве важности кнвиге, нћжномг полу посвећене и наменћне, излазе, ггакг },ед10 се чудити и днвити , а и канКемо се сагми, што НБ1овммг стопама неслћдуемо! ? Р а д о и ч п ћ г.