Пештанско-Будимска скоротеча

( 81аа1б1>апкегоц) предсказивати, а она напротивЂ своимђ богатствомЂ тако се поди;ке, да сђ малммЂ трудомЂ ДЈгђ носи, подђ Коимђ 6 чинилосе да ^е иропасти. СадЂ се опетЂ предсказуе, да :ће Енглезка сђ разпростиранЈ ,мђ свое рукод1злие системе пропасти. Допуститисе мора , да посао за н!;на рукод"].Л13 ( изузимагоћи кратка мимопролазећа запинннн) неоскуд^ва , но извана све више и више притиче. Предстоећи броеви исто св^доче, Што е Енглезка богат!а , иу умЈ>тностима радиности савршен1а, сђ тимђ више јои остали народи прилику кђ послу даго. На свакомЂ краго св^та чини она насел ГЈпн , кон— ма се и отргла, као савезне државе американске— ипакЂ за домовину иаикористнш и наизнаменитјн) муштерш сачиннваго. На посл$дакЂ Енглезка е подузела, 500 милјона лгодма, кои у источнои Индш и Кини живе, тро т иен1> Еуропеиске робе и силомђ омилити. Ако при томђ свое поднаитан1> развје, и сво г о намЗзру, као што е надатисе , докучи; ако монополђ овћ1 пошилннн, као тпто настои, задоб&те : то нЈзнммЂ фабрикама на продаи неће оскуд^вати. Онда ће н'1>на рукод$лна система, о ко1ои сада говоре, да е наивмшш врхЂ достигла , и у грдномЂ се степену развила , оно, што намЂ се садЂ чудно чини, текЂ до по в'Ј;ка, као првми развитакЂ представити. Што мм ту говорисмо истинабогЂ ше извЈстностћ, али е више него могућностљ: БЈ>ронтност1> е. Много е иеизв"ћстн1е, и дрзовитје предсказиват' хтјзти , да ^е се скоро срушити оно горостасно подигнуто лдан^е. (А.2.) НАЧАЛА ЧОВЕКА ОДЂ СВЕТА. Не буди страстанЂ. То е знакЂ наивеће великости душе. Наинча владателћства моћг> састои у томђ , кад -ћ тко са собомЂ и своимђ страстма управлнти уме 5 то е торжество и слава слободне волј;. Ако ли кадЂ страсти душомЂ нашомЂ и овладаго , теКЂ у д !>ла наша вте-

ченн неКЂ не буде, а особито, кадЂ су ова одђ Какве важности. ЧрезЂ то ћемо се одђ многе печали и скрби заштедити, и отлично почитан!; прибавити. Проницателностл и бодроств, кадЂ с у у ч о в е к у с а е д и н 1 н е, ч и н е ч о в ека великимЂ. Ова два своиства чине човека безсмртнммђ . БезЂ проницателства неможе нп еданЂ човекЂ бмти великш мужЂ ' чреЗЂ проницателство сђ бодросћу саедин^но може онђ све учинити; ово су, тако рећи, очи и руке човека. Нев1жа е човекЂ правми помраченЂ светЂ. Д 0 П И С Ђ. јВршацг 3 Авг. 1842, Шче е нашг преосвнш,енн'ћишш Г. Егпскопт. I о с и ф г Ралчичв божесТБеннЈ-ЛуТЈ-ргда у великои церкви служ1о, и годишнш парастостт, зв упокобн1е душе лане умершега Г. Арх1епископа и Митропол1та Стефана Станковича у присустгЛго овдашн!;га благочестивога Народа держао. Данаст. рано истми З дин1> Епископг, почемт. е онт, овде спа нуждна за сабиранћ милостмн!; за изгорћле Лугошке Храмове Бо/Ше учпнш , отпуговао е у Лугоип,, гди }>е по обћ1чнои сво1ои ревности ева потребна за обновлен!е оим, садг у жалоеномг станго находе1>и се Храмова уредити, и у дћиств1е поставити. Нека Свевћ1шн1и благослови Н1;гово предпр1аТ1е. На ободрен1е несретнм и духомг може бмти клонувши Хр1ст1ана Лугошки, а на угледг другимг 6лагодушнБ1мг ед1Ш0Ј:'],рнћ1ДП. нашимг спћшимо нвити, да е Јоче текг у малочисленои нашои скупштинм, за манћ отг полг часа, како е позмвг нашега Архнтстмра прочитанг бмо , 140 фор. 30 кр. среб. на церкве Лугошке пало^ и одма готово пологкено, кое е Г. Епископг бра1>и нашои Лугошаномг са собомг отнесао. Како су Хр^стјанм овдашни кг Благочестјго своме сердечно нривержени, и у томг примћру свога Архшастмра радо слћдуго, нећу се преварити, ако напредг кажемг, да ће у Бершцу 6аремг ^ошг трипутг толико на таи богоугоднбш конаиг ове есени сакунлћно бмти. Што Вершацг може, могу заиста и друга наша благочестива Обп^ества, на кол, као и на Г.Г. наше Епископе и Земледержце, како Г. Еп1скопг нашг , тако и жалостна браћа наша у Лугошу велику надежду полажу. Васг пакг почитаемћиг г. Учредниче нашегг милогг Скоротече умилно Ј-молнвамо, да и Бм у томг благомг д!;лу содЗзиствуете, и на огнемг поражене.