Пештанско-Будимска скоротеча

95

храмове Лугошке доброхотне приноске сабирате, и послана Вамг. назначснјн читателЈшг. вашБ1МЋ нр1об1цавате ј *) не бвми обхцомт. слогомг и ревности, баремг онаи велелћпнми храмљ Бож1и. кои е дика ц&лога Баната бмо, одетт> онако красант, изт> пеиела свога устао, и као сЈлшкст. нроцвћтао. * * _ * ПРЕГ./1ЕДЂ, ЛИТЕРАТУРЕ. а) С р б с к е. Сербскш ЛЉ гописђ за год. 1842. Частг, втора. Учредникг 1оаннт, Сз^бботнћт, С. С. Н. Н. и Филос. и Св. Права Докторт., закл, Кралћв. Унг. Адвокатт., Сл. Факултета философ. при Универс. Пешт. Член1, коллежнми , Свевмсочамше дарованммт. правомт. Матнце Сербске. (Година XVI. кнвига 57.) У Будиму писменм крал. Свеучилишта Пештсшскогт,. 8. стр. 153. У овои части Лћтописа, кадт. изугмемо нћколико пЈсама, сами су преводи. Ипакг задоволвни см<? и ст. тимт.. I. Основи звукови и писмена, — на свомт. е м$сту. II. Изводг изт. т"ћла Права X унгарскогт. (учинјо Др. I. Субботићв) латински и србски. Г. Субботићт. у преводу текста задржао е свЈ г да аустриско и ма!јарско дипломатично наименованхе Србаллј на страни 38 преводећи Вјззепоз Биссене — додао е у загради Бошнлке. Велику 6&1 роду услугу учишо , кадт. 6м доказао како и одкудт. су Биссени то, што и Бошнлди? — у овомт. изводу изт. тЈзла нрава унгарскогт. данаст. особиту позорноств Србалл заслужуе Улад. II. Д. I. чл. 45. §. 2. одт. год. 1495. ( ЈГћт. стр. 46) и Франц. I. Д. I. г. 1792 чл. 10. (Л&т. стр. 68).— III. С т IX о тв о р ен1н и т. д. IV. ОРусском' к н в и ж е в н о м' е з м к у отт. Н. Надеждина. Преведено ст. нћмачкогт. изг УУЈепег Јаћгћисћег Шг сИе ГкегаШг. V- А р хИ»пи с к о п и Бугарски. Добро 6м бвгло^ да е неименованми г. саобштителв кодт. свакогт. имена и кратку бшгра(|лто приклн)чк> } а и критично доказао, кои су одт, наведенм 24 Арххепископа бв1ли ро^ени Бугари, кои ди Грци. То 6м стварв савршенјомч. учинило.— VI. Кнвижество Србско. На свомт. бв1 зарт. мјзсту бмло, да се свако кнтжевно д:ћдо србско у Лћтопису строгои кригпки подвргне? — VII. СмЈсице. Заслужуе да се напомене реденз1н славенске гра-

*) Експедшун наши лиетова већт. е едант. позивћ тога ради учиннла. Садт. пакт, и мм вторично позивамо и молимо све пр1ител')'; човечества, да се сћте оне пословице: „незнамо шта данг, шта ли ноћв носи," те да 6лагод'1зтелну помоКи руку онесрећенммЂ едновћрцима нашимт, пруже. Сви принесци бмће у Скоротечи обнародовани. у.

м а т и к е г. П — Нект, намт. е допуштено 10Ш1, примћтити, да е Лћтопист,, покраи доста знамекитм дарова, коб добродушнвпг народг нашт. издавателвки нћговои — Матици С р б с к о II — на жертву принаша, за 40 кр. у еребру скупт.! Матица ческа своимт. основателвпма Часопист, ческога музеума покланн, а за остале цћна е на читаву годину ( преко године четирн свезке иза1>у ) 2 фр. ср. Сниеателви, кои Часопист, номажу^ добвиак* едант. ексемаларт, и слћдумћу кт. тому награду:1)за оригиналнБп! нрозаичнми и поетичнвпг саставакт. одт, едногг штампаногт. табака о с а м т. форинтхи сребра ; 2) за прозаичнвп! и поетичнвш преводт., за изписке и изводе изт, старБ1 рукопиеа , и старм печатанм кнтга одт. едноп, штампаногљ табака четири форинта у сребру и т. д. — Новозаведена у Загребу Матица и л и р е к а сва манн д!;ла , кон она издавала буде, своимђ основагелвима даваће бадав а, већа пакт, у полакт. цЈне. — Небм ли наша Матица свои Лћтопист, сфтшпе баремт, продавати могла ? 6) Р у с к е. Ако се прееуди едногт. Пе-Ј рбуржкогт. журналисте вћроватн смћ, то подт, именомт. „Зенеида Н'*" позната госпон блена Андреевна Хант,^ ро{)ена Вадаевт., збогт, свои изврстнм и рћчитв! дћла заузима прво мћсто ме1,у рускимт, прозаициМа. „Зенеида е" пише рецензентт, „у нашои литератури Жоржт. Сант,— шта више, она дошђ и на ввгшемт. ступнт стои. У свомт, таленту изнашашћа ( Ег6пс1ип^з1а1е111) > У вћштими, снажну занимивоств побудити и придобити, обадвћ су списателгке еднаке ■ обадв!; лгобе горко подсмћванћ и речито узхићенћ дубокогт, чувства — но Рускина превазилази Французкинт у нравствености и чистоти, хошт, више у огледу онога, што наивмшу естетичну дражеств литерарногт, производа сачиннва —т. е. у штилу. И заиста елободно рећи можемо, да Жоржг Сант. никаквогт. штиланема, ни л!;пог1, ни р1,авогв, а Зенеида напротивт, у томт, показуе особиту ум&тноств , ако красоту нћногт. штила, овога савршено равпомВрхе , снину хармоничну бого више нагону приро1)еногт, дара, него умћтнои науци приписати неусхтћмо. г 1инисе као да златно перо у дугине бое умаче. Она нма правми пћсничнвш духт,, акопремт. се у прозм изражава. Нћна проза предстаклн нћку савршеноств и красоту, којо и наистремлвивш пћсници само редх^о достижу. Тако н. пр. проза Пушкинова св нћговвип, стиховима сравнити се немо?ке : ерт, онт, како областв пћсничтва оставп } изгуби изразт. и бого, и мв1 у мћсто тога недобмнмо ништа, него умћтну, голу простоту. Тако е и ев КуколникомЋ; но мм одт. нћга 1ошт. много очекивајјо ерт. не давно е ош> као прозаикт. путемв ио-