Пештанско-Будимска скоротеча

148

3) Па баш и да сам ја онолико пјеса1иа ареписанијех. добио одђ другијех људи, колико Г. Твртковић каже, опетЂ се његово скупљање Диплома не бм могло испоредити с мојијем скупљањем пјесама; јер су пјесмељуди, понајвише пријатељи моји и на моју молбу, мени преписивали и слали, да их, коју од њих неузимам, и коју на-ђем за вриједну, помијешам са мојиЈем пјесмама и издам на свијет (то се зна, под својијем именом), као што сам и остале прије издавао. А Споменици они нити су на препоруку и молбу Г. Твртковића скуп/вени, нити су њему предати или послати да их он изда! Него их је 174. преписао сам од себе човјек , који онда за Г. Твртковића није био ни чуо да је жив на свијету, и послао их Господару 1ефрему, као што је већ казано } а и онијех шест на крају јамачно нијесу предати њему (Г. Тврткоеићу), да их он наштампа, него су додати у друштво к онима првима. Сад се тек види, да јеуГ. Тврткови^ заиста био наумио, да превари не само читатеље и онога, к ој и је Спомеиике опе преписао, него и самога Господара Јефрема • јер иначе како би он могао казати у предговору своме (на страни XXII.), да су Дипломе ове њему повјереие, да их је он Господару 1ефрему поднијо на дар!!! Но сад је у овоме одговору Г. Надеждину мало спустио, јер не каже, да су њему повјерене, да их он штампа, него да су му предате, да се ондје штампају! Око је много ближе к истини. 4) Вриједно је овдје споменути, како је Г. ТврткокиЋ изнајприје у Бијограду приповиједао (и мени 1839. године дао написано, да ја од себе штампам = дакле огледао и менеда превари!), да јеове дипломе он нашао у Босни, правећи цркву. Од тога је јамачно изишао онај глас (1837) у францускијем новинама, који се послије по свој Еврошт био разнијо, како су калу^ери у Црнојгори нашли у земљи сандук с раз-

личнијем старијем рукописима, и продали га у Србију и т. д. (конацг сл!здуе) МНВАЛИДЂ. одт> Ж . (конадЋ) у вече пре него што ће старацЂ умрети, ослобо^ено д!;те кодђ и4га спаваше. ТадЂ се и н ту у соби на^емЂ. Срчано уфати ми руку, и рекне: „Господине Капетане ! Вм сте тако добри, тако милостиви досадЂ спрама мене Објли , зато се уфамЂ, да се, ако вамЂ едну таину, кок), окромЂ мене, нико на св^ту незна, и кон ми на срцу лежи, одкргемЂ, на мене срдити нећете. Послушаите ме. Ако вама тугу мого изкажемЂ, лакше :ћу дисати. Ахђ ! та и сада ве^Ђ олакшан^ осећамЂ , ерЂ самћ животђ овога д^зтета избавш. 0 Господине! само чуите таину мон), пакЂ ћете се осв^дочити, како срцу моме сладко чувствованЉ , и милу утГ>ху проузрокуе то, што самв дЈзтета овогђ животђ спаст.'"'" На то узме едну кашику укр'1;пителне медицине, и овако почне говорити: ,,/1 нисамћ у французкои ро^енЂ. Мое отечество е сђ оне стране Карпата. У едномЂ селу недалеко одђ Загреба н самв мои првћг двадесетЂ година срећно проживш, ербо самљ доста имућанЂ бмо, а притомђ и лгобу имао, кого ц'ћло село за наилЗзпшу држаше. Она е и мене лгобила • и већЂ смо ктели предЂ олтарЂ да стаиемо , и на в1">ке да се скопчамо, — кздђ на еданпутЂ поб±доносанЂ непрјнтелв у нашЂ пред±лђ до^е, насЂ поб!зди, и тако н1згови поданици постанемо. Вм знате како непрјнтелБ са поб4,^енммЂ народомЂ поступа. Новаца и воиника свагда е прво зактевао. Тако до})у и кђ нама нћгоси комисари, пакЂ и мени воииичку халБицу обуку, и у едну коннничку регименту ме оправе. Са сузн &1мђ очима салП) се одђ мое лгобл1ше Милице опростјо. Она се закле мени до смрти в4>рна остати. И самћ и!нммђ р1>чма в4)ровао, и сљ томђ