Пештанско-Будимска скоротеча

ПЕШТАНСКО -БУД имект №(©1Р©ЗДЧ1А<

ГОД. I.

и з д а е ДИМИТРШ 10ВАН0ВИЧБ.

ТЕЧ. I.

Неделл, 2». Октоб.

Число 84.

1842.

С Р Б С К А 3 0 Р А. Сг чела Србскогг густу маглу Разгоннва неба зракг; Надапте се Србл)и добру, То и нросв:(;те милјли знакг! Фрушка Горо! Т51 се радуи, Тебе двои грее жарг • ТБ1 Карловче! садг намг ликуи, У теби е красант. дарт>! Срећнми Срему, среКно СрСство } Златноп. кЉка пуштаи гласг! Некг сво чуе садг Славенство, Да ти зоре куца часг! Срећне стћни Карловачке Садт. намЂ множ'те плескомт, плескг; Већг проб!н земл^з С л а в с к е Србскогт. сунца слинБП! блеект>! Већт. се диже Србскш соко У вмсине К'1) небу там'ј 6рЂ праведно неба око Свогт> пастмра посла нам'. Маискогг. мтра росЈ г пш Животворнв1и Срба цв^тг ј Развитакт. намт. сладоств лте Новт, просвћте дае свЈзтг ! П. Нинкови^г. ГРАЂА ЗА ИСТОРШ КАРАЂОРЂЕВЕ РЕВ0ЛУЦ1Е. саобштш Милосла†СвЈтогорски, Навале Турп,и на пол-1; и село Мишарг, изподђ Шабца. Турака е преко 60.000 бмло. Но СрблБИ Турке ове тако разбш сретно, да су Турци и наиболЈга Кулинкапета-

на ту изгубили. Србала е одђ прилике до 15.000 бмло.На два топа србска (а три су само имали) валћ су се одђ многога пуцанн тако разшириле бмле, готово као и уста одђ топа , да су другш данЂ дозвали изђ Земуна маистора 1ована Петровића, те химђ ш оправи као што треба. И онда заповћди Кара^орђе свомђ топуш Павлу, да начини 6 фишека, и у свакш да мете по 50 дрома, више него е обмчно бмло, па да ш избаци на турскш таборЂ, говорећи 1овану Ковачу: „ако се сада одрже ови топови, и непокваресе, твои се посо изплатити неће мо^ги. " После тога другји данЂ утече еданЂ СрбииЂ изђ робства одђ Хассанпаше, кои е подђ ШабцомЂ сђ воискомђ леа;ао, и донес^ гласЂ, да Турци говоре за Карађор^а да е нове топове добмо. И више су о Кара^ор^у 1 ошђ Турци говори , што онђ нје разумћо. — Сутра данЂ дозове Хасанпаша свое Турке, п рекне 1ИМЂ : „кои оде и уб1е Карађор^а , даћу му , ако бм погинуо, начинити тулбе (капелу) на гробу." На^есе еданЂ, и узме собомЂ 20Турака, те дођу упра†до табора србскогЂ. Оваи поглаварЂ рекне садЂ осталммЂ своима * „ стоите вм ту, а н идемЂ србскои стражи искатисе, да ме пусти КараЗјорђу, да се сђ нћиме разговоримЂ." И тако ће отићи, и дати конл свога србскои стра;ки у руке. Стража сздђ нви Проти Д1атш Ненадовићу —воиводи, — шта ТурчинЂ хоће. Прота одма оде и нви то Кара^ор^у.