Пештанско-Будимска скоротеча

206

Ме^у тимђ докг. е таи ТурчинЂ Кодђ страже с^дш и путцјо очекиватћи одђ Кара:ђор1ја приступа, дотрчи Марко КатићЂ (чш братЂ ономадне е у баталш са Турцима погииуо), и овога Турчина изђ пиштолн уб ^е. За ово се Карађорђе на Катићанко разсрди , незнагоћи да му е тимђ животђ спасао. Остали Турци (нби 20), виде^и да шмђ е во^а погинуо, поб^гну безобзирке у свои таборЂ. — КараЈјорђе е хт$о Катића убити за онога Турчина; но на срећу истми данЂ избЂгну опетЂ н^колико Србалн одђ Хасанпаше, кои донесу гласЂ, да е Хассанпаша онога Турчина послао бмо, да Кара^ор^а убГе. Онда Карађорђе Катићу и Богу захвали. Срблви нена^у за добро , да се сђ Пашомђ ту на Мишару побЈго^ но утврдивши ту страже свое креиусе кђ Б^ограду, гдЗ; дођу и градЂ обсЈздну. Обкопанз шанцове и преправесе градЂ узети. Пр вбти су таборЂ поставили на Врачару, г'д"ћ Мокр&1и ЛугЂ (р1жа) утиче у Саву. Ово е 6 б 1 о Милое†таборЂ. Друг1и више и1зга на брду бмо е Кнеза Симе. Трећхи на великомЂ путу бмо е Кара}јорЗјевЂ. ЧетвртБ1и уМашмаиду ВасеЧарапића. П е т Б1 и ниже Чарашгћа кодђ Дунава бмо е МиленковЂ. Овако нам^стивши се, н^колико мЂсецш сђ Турцима су се пушкарали, безЂ да су на градЂ нападали. Ме:ђу тимђ одђ многога пуцанн поквари се топђ еданЂ у Милоевомђ табору. Те дозову опетЂ 1ована Ковача, кои 1ИМЂ га оправи $ за што му КараЈјорђе срчано захвали и заустави га на ручакЂ, рекавши топџшма да више барута у топове могу метати, кадЂ јимђ има тко оправити, ако се кои поквари. Топџге то учине , и наивећш јимђ се топђ одђ велике силе разбхе. Дотрче топухе и кажу Кара^ор1)У ; на кое Карађор^е опетЂ навали на ко-

вача 1ову, говорећи : „ брате, садг, гледаи шта ћешЂ чииити. " Те ти садЂ маисторЂ похити у ЗемунЂ, и направи гвоздене на топђ карике. Но сђ каквоМЂ е опасносћу онђ ове карике у таборЂ пренео! Турци, изв $стивти се о томђ одђ Чивута, до 50 топова на нћга у Саву баце , ио на срећу незгоде га. Онђ Саву пређе, и топђ онаи карикама утврди. На то рекне Кара^ор^е истоме 1ови Ковачу: „Брате! теби ће имати зашто народЂ србсК1И захвалити • и гр^хота 6 б 1 бБтла кадЂ МБ1 твое заслуге у оваковои нашои нуигди небБ1 признали!" Наипосле у Новембру науми Кара^ор^е у име Бога и св. првозваногЂ Аидрхе ударити на БЈзоградЂ. Зато 28 Новембра 1806 зовне опетЂ маистора Јову Петровића, и пошлЈ; га да му потаино све топове прегледи. Оваи то учини, и топове све у добромЂ станго на^е: но мало и овде главомЂ неплати. Турци сђ баталџам^е спазе га и силне пушке на н$га проспу, и то све оие велике мемеризниче: но Богђ га самЂ сачува.-— Тако дакле 29 Новембра у очи св. првозваногЂ Андр!е поћу, кадЂ су СрблБИ сви већЂ у преправности 6 бјли иа БбоградЂ ударити, првбји се одважи Конда Булгокбаша насрнути иоћу на кашго варогику одЂСаве. Ту сретно са своимђ воиницима стражу турску изс^че у и у варошБ униђе. То е све сђ договоромЂ Објло . И чимђ су остале воиводе дознали да 1ИМЂ е Конда са своима у варопњ ушо, одма су и они, свакш са свое стране на капге, при којои се е кои налазш, горишомЂ нагриули у варошБ. У овомђ горишу Васо ЧарашгкЂ, ДИВНБ1И гонаКЂ , на стамбол -капш жертва падне, кога су сви СрблБИ нко жалили.СадЂ СрблБИ позадрже се у вароши, договарагоћи се сђ Турцима , еда 6 б 1 како помиритисе могли, скоро м ±сецЂ дана. И наипосле, кадЂ се никако погодити нису могли, СрблБИ се осмЉле срећу покушати, да ШМЂ И граДЂ узму.