Пештанско-Будимска скоротеча

207

пр отивомнђше на мнЈзше о Србско - народнммЂ школама у Хорватскои, обнарођено у Календару Новосадскомг. л. 1841. Господиномћ С. одђ Ш. (конацг) Ове школе посћштавао е лично блаженопочившји Арх1ереи Лук1анг>, као што ш н дапасЂ] пос!штава нашЂ Бмсокопреосвештенми п Милостивми АрхЈпастмрЂ ГоспоДИПЂ Е в Г е ii 1 и , И 1ЉИ душевномЂ наклонос1у у Оолби поредакЂ ставли. Г.Г. Протопресвитери посЉштаван) ш вмше пута нагодину, свакш у свод1Ђ кругу^ аГ.Г. еконоМ1е офицмри трп пута на м^сецЂ надгледаго ш, и ако што оскудћва ревностно прибавлнго, или славну регименту о томе умолнваго. СвакЂ бм се воистину зачудш, како наши народнм школа ученицм лЉпо Славено-Србски и Хорватски*) читаго, и пишу, прилично рачунаго, и хрктјанску науку прекрасно на паметп зиаду. Ившва краснописанјн, као и описаше знанн и владана ( РгиГип^з - Ех (гас1) пшлгосе сваке годиие школскои ДирекцЈи, тако равно и ЧестнЈзишему Конасторјуму. Ц. Кр. пгколска ДирекцЈа пошил±. тако^е свое изв^стје о д1>тинскомђ усп:ћху ( о м школа) вћЈсокои ц. кр. принадлежећои Генералкоманди. Тога ради и опетЂ вслимђ, да се немогу изчудити, ни кран постигнути онои бес^дп Гд. С. одђ ш. : да е кодђ насЂ на 30 парохш едиа и то жалостпа школа. Како ће бмтн жалостна, кодђ оволикогђ настоаванн , д^лапн , и труда вмсоки и нижи власт1и ? Вели Гд. С. одђ ш. подђ числомђ

*) Незнамо шта г. аукторг разум1;ва подг хрватс к и. Ако езикг хрватски — то грћши протива славеноке фнлолог1е, ербо хрватски неозначака нити нарћчЈе, него поднар"ћч1е нарћч ^н србског!. езика славенскогг. Ако ли ммслц кнБиге латмиским'1, словпма штампане — то опетЂ грЉши } ерт> исте книге, као што смо мм видили— приликомг путованл нашегг прошле године по Хрватскои— нису написане подна[ЉчЈемт. хрватскимг т. е. кекавским!., него нарћч1ем1> србскимг, коишг Срблги западне иркве у Славоши говоре. у.

II. Србска д'])Ца у Хорватскои терагосе силомђ у школе римокатоличке. То додуше не бмва, нити е потреба да буде, докђ мм имамо 50. Србско-народнм школа. А то бм и сами наши лгоди преко срца гледали; ерЂ видимо на гдикои мЈстм напш Д!ецезе, гди збогЂ парохЈалногЂ разстоннјн, школу ни подђ кои начинЂ завести ни е можно бмло, да наши Хрштјани за неслати свого д^цу у римокатоличке народне школе, рад1е имђ сами купуго кнвиге, и друго, што е одђ потребе, пакЂ имђ д!ца по наредби властш долазе три пута на седмицу у нЈшецку ерар1алну школу, и бмваго у прописанммЂ предметима обучавани одђ едногЂ Срблшгаа Препарата (ЗсћиЈдећпИГе). А шта ће се вмше изискивати одђ немогућности ? — Каже на послГ,дакЂ Гд. С. одђ ш. подђ числомђ III. : да у насЂ ни е бмло досадЂ валннм управитела ни колово^ђа, кои бм се о заведешго школа бринули. И оваи доводђ Гд. С. одђ ш. неналази овде М'1зста. Ни е бмло управигела ? а одђ куда е и како е постало кодђ насЂ 50. народнм школа ? Како су се школски домови подигли ? Бмли Дјакони и Клирицм „ атце и туне" учителвовали ? Тко бм граничаре л!)п51 мђ или строгимЂ начиномЂ ко овоме заведешго склонш, или принудш ? Како бм наши парохјални храмови гсћшемЂ нЉжне д^зчице данасЂ звечали ? Одђ куда бм оволики граничарски смнови Србски и Хорватски чптатп и писати знали, да нису у ово 10. година Србско-народне школе пос^штавали ? Одђ куда бм уснћхЂ оваи дошао ? Одђ кудали бм ово елементарно знанЈ; поцрпилосе, када мм нисмо имали валннм управителн, и колово^а? Но опетЂ при свему томе мм Хорватски СрблБИ Богоспасаеме Епарх1е Карлштадтске, благодаримо Гд. С. одђ ш. на оваковомђ мн^зшго , и оглашешго. Сада ће се поне наши мили сонародницм утЗзшити, кои су се прво може бмти жалостили о мнимои небризи нашои (у смотренпо школа) , и утЈз- *