Пештанско-Будимска скоротеча

209

дамнсШЂ , главица са евилеиммЂ витицама , као да спава, лежала му е на ручициукоченг., ОледЂ ко кринЂ — мртвацЂ ! — узмемЂ га у наруча, п сакрЈемЂ у оближнго шимицу. Жена мон срећомЂ Н1е кодђ куће бшла, и теКЂ ^е се ко сутрадаиЂ вратити. Но*ћу кадЂ е све мирно почивало, сиђеМЂ у башчу, и клецагоћи на дркћућимЂ рукама донесемЂ малога мртваца, и закопамЂ га недалеко одђ прозора спаваће собе. Ни ммсл10 нисамв , да плодове страшногђ могђ д ^.лг кусати не ^у, да се мртво д^те у води ие&е наћи, да новци невредими стоати мораго, ербо самв принуђенЂ бмо разгласити, да дЈзте мора или украдено или изгубл ±>но бћ1ти. Но што ми е до тога бмло! едина мон М51со и едино теженћ туда е само ишло, да злочинство мое сакр1емЂ. КадЂ су ми долазили нвити, да д^зтета нигде иема, и кадЂ сам& на све стране лгоде разашилно — о како самв дркћао тада.— Како е б^сиило безумл^ и горка мука и страхЂ крозЂ све ми жиле, кадЂ бм се човечк нога приближила само оиомђ парчету землЈ, кое е мое злочинство покривало. КадЂ самв гран4 одгрнуо, да т4ло д^тин^ у последнго постелго однесемЂ, еднако е златна бубица око мртвогЂ Вилјана облетала, па кадЂ самћ га после у гробЂ спустЈо, и 1 ошђ еданпјтђ плашлБИВ&ШЂ окомђ на н^зга доле погледао, опетЂ се златна буба на н$говммђ ладнђШЂ, крвавммЂ прсима засв ^ти, као да е хилнду блистагоЈшмЂ зв^здама наплавомђ небу нечовечно д ^ло показивала, и за освету молила. 1 ошђ остане едно, али тежко сврптити. Морао самБ жени жалостну в ^ стб , да се е д1>те изгубило, нвити. Требало е показивати истиниту жалостћ , и тугу 1ои разтеривати надеждомЂ, да ^емо малогЂ нјшогђ лгобимца опетЂ на ^и , — ха! и н самг> то подђ ларвомЂ истипе тако чинити умео, да нико ни наимаиго сумнго на мене имати ше мого. И садЂ бм по ц"ћо данЂ са стрепећимЂ срцемЂ сЈдт на прозору одђ спава ^е собе,

загледао бм се са горућимЂ очима у оно мЉсто °, гди е подђ мла ^анммЂ веселммЂ зел^МЂ мла^аиа крвца у пурпурноМЂ поточићу усанула! Нћки посленици, кои су ту близу радили, морали су ммслити да самв полудк^ б "ћсно самв ш терао, да само брзо свршуго 5 саМЂ самћ јимђ помагао, копао, и утапкао као безЂ душе, уплашенммЂ очима, и разбарушеноМЂ кикомђ^ и текЂ кздђ е то прошло, осећао сама се, да сам& ве^Ђ сигураиЂ. Спавао самв — ал" не као лгоди, коима росио руменило готра болго волго и снагу за иовми посо дае^ не, о не! тежки и страшии санови, као претеће аветшгћ , тресли су ми душу, и свагда ми се е чинило, као да се изђ траве,— кон се на ВшановомЂ гробу мека и равна зеленила, часЂ ножица, часЂ ручица, часЂ пакЂ бледа и крвава главица и$гова помолила* скочјо бм сђ постел^, ладанЂ бм ме знои пробт, образи бћгми се запурили, привуко бм се лагано прозору, и укоченммЂ очима гледао 6 б I по мутнои м ^сечини, кон е мени само страховито м^сто познати дала : да се ув:ћримЂ, да е то лажлБИВЂ само и празанЂ санЂ ббто, да тамо доле почивакЉи никадЂ ме издати неможе. ТакЈи, такш е бмо мои саНЂ, хилнду пута горћш, него непрестано бденЗз. — ОбданЂ с ^дјо самБ на момђ м :ћсту кодђ прозора , и премда се е ВБ1сока трава туда таласила , опетЂ ми се е чинило, Као да четирЂ голе стране одђ гробиице, крвавогЂ мртваца, и златну бубицу гледимЂ. КадЂ бм кои слуга тудЂ корачт, на махЂ 6 бг грунуо ногомђ о землго, и едва бм се уздржао, да ие вристнеМЂ; ерЂ самЂ МБ1слш: садЂ :ће упасти, и тако мое злочинство на св&тђ изнети} кадЂ 6 б 1 птица каква туда скакутала , кадЂ бБ1 в^ћтарЂ крозЂ оближгш дрва шуштао , мб1сл10 сзмб већЂ да самБ изданЂ, и одђ те;кке муке коса 6 б 1 ми се накострешила, а зубима 6 б 1 шкрипш! У такомЂ станго провео самБ три дана, у страховитБШЂ онбтмђ сановима три в-ћчно, в±>чно дуге но-ћи ! (конацЂ слћдуе)